VICOTEKA

Postoje tri vrste ljudi. Oni koji znaju da broje i oni koji ne znaju da broje.

Ulazi Lala u seosku birtiju, noseći pušku, pa drekne:
• Ko je spavao sa mojom Sosom?
Sa jednog udaljenog stola začu se glas:
• Nemaš ti toliko metaka derane!

Sede dva Crnogorca ispod drveta. Prolazi tuda Švabo i u čuđenju kaže:
• Čuo sam ja da ste vi Crnogorci lenštine, ali nisam mogao da verujem dok nisam to svojim očima video. Ali onome koji je od vas dvojice lenjši daću 1000 €.
Skoči jedan i kaže:
• Ja sam lenjši , pitaj koga 'oćeš, svi će ti to potvrditi, daj pare.
Pogleda Švabo onog drugog i pita ga:
• A šta ti kažeš na to?
A drugi Crnogorac još uvek ležeći, i ne pomerajajući se, samo malo pomeri ruku, otvori džep i reče:
• Turi ođe.

Razgovaraju majka i ćerka:
• Mama, ... ja hoću da se udam.
• Ne može! Dva puta si se udavala.
• Ali mama ...
• Ništa 'ali mama', ne može i tačka.
• Ali mama, ... neću dugo.

• Juče sam čestitala rođendan svekrvi: Želim Vam sve ono što Vi želite meni, ali dvaput više! - Ne znam zašto se namrštila ... !?

Zaustavi saobraćajac Lalu u autu:
• Šta imaš od zimske opreme?
• Duge gaće - odgovori Lala.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

U toku vožnje, mašinovođa kaže svom kolegi:
• Danas mi je baš baksuzan dan.
• Zašto? - pita kolega.
• Pa, znaš, ... jutros se brijem - pa se posečem, a onda se sapletem na pertlu - pa padnem, a vidi sad - u susret nam ide voz na istom koloseku, na kom smo i mi ...

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Milojku je rođendan i Smiljana ga pita šta bi želeo kao poklon. Milojko će:
• Pušku.
• Ne, puška nikako!
• Ipak, ja bih pušku ...
• Rekla sam ti, Milojko, puška NE!
• Ali ja bih pušku.
• Poslušaj me i odaberi nešto drugo!
• Ipak, ja želim pušku.
• Rekla sam ti, puška nikako! Pa, jebote - ko ovde odlučuje, a?!
• Ti. Ali, kad bih imao pušku ...

Bračni par gleda televiziju. Upravo počinje dokumentarac o glodarima, tad muž zavapi:
• Pobogu ženo, nećemo valjda gledati ove pacove?
• Pacove? To ti je dokumentarac o glodarima!
• Glodari, pacovi, miševi ...  Sve je to isto, zar ne misliš da su svi jednako odvratni?
• Naravno, mišiću moj!