VICOTEKA

Radnik zove šefa telefonom, od kuće:
• Halo šefe, ne mogu danas da dođem na posao, pokvario mi se auto ...
• Što ne dođeš autobusom?
• Nemam autobus!

• Slušaj bre, ja sam ti otac i kažem ti da je sada moj red za kompjuter i igranje igrica ...
• Maaamaaaaa!
• Dobro, dobro! ... Evo ti igraj, govance malo ...

Verovao sam u bolje sutra. Na žalost, sutra je ponedeljak.

Mujo radi kao prodavac u salonu polovnih automobila:
• Da li vam mogu pomoći gospodine?
• Kupio bih ovog golfa jedinicu!
• Haso, jarane, nisam te prepoznao koliko si smršavio.
• Doktori mi daju još najviše mesec dana života.
• Što onda kupuješ taj sjebani auto?
• Uvek sam ga želeo, koliku garanciju daješ?
• Ih, jarane, za tebe doživotna!

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori:
• E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!

Pita Mujo Fatu:
• Bona Fato, kako ono da je kod Hase kosa onako gusta i sjajna?
• Pa on kosu maže jajima - objašnjava Fata.
• Vidi ti njega! Nisam znao da je takav akrobata - začudi se Mujo.

• Dobro, kako ste pretpostavili da je privedeni bio pijan, - pita sudija policajca.
• Stajao je na sredini puta.
• I što je tu sumnjivo?
• Pokušavao je da podigne belu liniju ...

Ujedinjene Nacije:
• Imamo li uopšte dokaza da Iračani poseduju oružje za masovno uništenje?
Džordž Buš:
• Naravno, sačuvali smo fakture!

• Da li možemo nas dvoje da budemo nešto više od prijatelja?
• Auu, divno! Znači, hoćeš da mi budeš žirant?

Pričaju Hrvat i Slovenac. Hrvat reče:
• Jao Janez, sanjao sam noćas Ljubljanu,  sva u plamenu, kuće srušene, avioni lete i sve bombarduju, ljudi mrtvi na ulici, užas.
Slovenac odgovara:
• Kakvi ste vi Hrvati, samo loše sanjate. Evo i ja sinoć sanjao Zagreb ... sve u nekoj svečanosti, muzika sa svakog prozora, ljudi veseli na ulici, vatromet, a preko čitavog grada neki veliki plakati.
Pita ga Hrvat:
• Pa šta piše na plakatima?
Slovenac odgovori:
• Ne znam ... ne čitam ćirilicu.

Došao komšija do komšinice na kafu, kad u njenom dvorištu Ðoković i Federer igraju tenis:
• Pa, šta je ovo? - pita on.
• Ma pusti, dobila sam zlatnu ribicu koja ispunjava želje, ali je malo nagluva.
• Kako nagluva? -  pita komšija.
• Pa lepo, nagluva, slabo čuje.
• A, bi li mi je pozajmila na jedan dan?
• Ma hoću, ali lepo ti kažem da je nagluva.
Drugo jutro dolazi opet komšija kod komšinice, potpuno ljut i vraća joj zlatnu ribicu:
• Jebala te ova zlatna ribica, nije samo nagluva, nego je gluva, skroz na skroz!
• Kako, šta je bilo? - pita ona.
• Ja tražim lovu, ona mi da sovu, ja tražim novce, ona mi da ovce, ja tražim pare, ona mi da jare, ...
• A, šta si mislio, da sam ja tražila dobar tenis?!