Tek kada čučnu

Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kada čučnu.

• Dokle ćete? • Eee, moj taksisto, .. i ja sam bih voleo da znam gde je moj život krenuo ... voleo bih da znam pravac u ovom lavirintu života ... • Do mosta znači, ...?

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ... • Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim? • I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ... • Uh, ... i šta je onda bilo? • Onda te je generalni otpustio, naravno. • Eee, ... jebeš ga! • Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

• Tata, izlazim sa prijateljima. • Ne ideš ti nigde dok ne skineš tu mini suknju! • Ma daaaaj! Šta onda da obučem? • Bilo šta drugo, Miloše!

Izgleda da je svest naroda o vakcinaciji konačno porasla. Sinoć sam video jednog na ulazu u zgradu, sam se vakciniše!

Nastavnica plavuša povela đake u kabinet biologije i pred vratima ukapira da je zaboravila ključ, pa kaže đacima: • Vi uđite, a ja odoh po ključ!

Šta je to trenutak istine? • To je kada žena skine šminku, a muškarac gaće!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Sede dva narkomana na trgu i fiksaju se. Prolazi baba i pita ih: • Momci, šta to radite? • Fiksamo se, baba. A baba će na to: • Ako, ako, samo nemojte da sedite na hladnom, da ne nazebete!

Čak Noris je jedini čovek koji je uspeo da ubedi svoju babu da nije gladan.

Dok nisam kupio BMW nisam ni znao da sam toliko lep.