VICOTEKA

Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kada čučnu.

Otišao Milojko u švaleraciju i izdao ga đoka, pa se načisto obrukao. Gleda on njega, besan kao ris i kaže mu:
• Čekaj, čekaj, dok dođem kući, .... presudiću ja tebi, nećeš ti mene više da brukaš i zajebavaš!
Dođe Milojko kući, uzme sekirče, stavi đoku na panj i zamahne ... Taman on zamahne, đoka sklizne sa panja. Milojko još jednom zamahne, đoka opet sklizne sa panja. Milojko popizdeo, pa mu kaže:
• Mater ti jebem, sekirče vidiš, a pičku ne vidiš ...!

Tražim ženu svog života, ... ali pod uslovom da ne sazna njen muž.

Lažne trepavice, lažna kosa, lažne grudi, lažni nokti, lažne oči, ...
• I ti tražiš pravog muškarca ...? Daj, molim te ...

Sede dva penzionera na Kalemegdanu pa jedan pita onog drugog:
• Je li, kako te služi ona stvar?
• Isto kao ova naša omladina – ima šta da radi, al’ ne voli da se diže. A tebe?
• E, mene kao stara devizna štednja – imaš je, al’ ne možeš da je podigneš.

Šta je sreća u nesreći?
• Kad ti žena kaže da imaš najveći u selu.

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica:
• Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla.
Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk:
• Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu.
Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac:
• Idem ja da probam.
Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne:
• Dobio sam dozvolu, dobio sam!
Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča:
• Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

U bolnici, pored bolesničke postelje:
• Izvinite, koliko ste visoki?
• Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent.
• Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Došao u atelje čuvenog slikara ambiciozni otac i doveo svog sina:
• Eto vam ga, naučite ga da slika ...
• Pa to nije baš tako lako i jednostavno. Za slikanje se treba roditi ...
• Pa, zar ga ne vidite da je već rođen?!

Vojnik pritrči časnoj sestri. Zadihan zamoli:
• Molim Vas, mogu li da se sakrijem pod Vašu haljinu? Posle ću da Vam objasnim ...
Časna sestra pristane. Na to nalete dva vojna policajca i upitaju je da li je videla nekog vojnika kako beži?
• Otišao je u onom smeru - pokaza u drugom smeru.
Kada su policajci otišli, vojnik se izvuče ispod suknje, zahvali joj se i objasni da ne želi u rat, na front. Časna sestra mu odgovori da ga razume. Vojnik reče još:
• Nadam se, da neću biti previše drzak, ako kažem da sam primetio kako imate prelepe noge.
Časna sestra odgovori:
• Da si pogledao malo više, opazio bi i predivan par jaja, ni ja ne želim u rat.