VICOTEKA

Zašto plavuša nosi sat oko noge?
• Da ide u korak s vremenom!

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Idu dve puške ulicom i pucaju od smeha.

Hitna prevozi debila u duševnu bolnicu. Na jednoj nizbrdici vozač viknu:
• Upomoć, ne rade nam kočnice!
• Ne brini, na kraju ulice ima znak STOP! - dobaci debil.

Bila sam kod psihijatra. On je nacrtao ovce i rekao mi da ih čuvam dok se ne vrati, pa je izašao napolje. Ja sam nacrtala ogradu i otišla kući.

Razgovaraju sarma i šnicla i kaže sarma šnicli:
• Blago tebi, tebe svakog dana tucaju!
• Pa, ko te jebe kad si smotana!

Razgovaraju dva prijatelja:
• Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može.
• I ...?
• Eno je, ... još uvek je pred vratima ...

Dobije čovek poziv iz Poreske Uprave. Zovu ga da se lično pojavi i napiše izjavu, jer im se čini da je suviše mali iznos prijavio na ime poreza. On prvo ode kod svog knjigovođe da ga upita za savet, a ovaj mu kaže:
• Obuci svoje najstarije odelo, tako će se oni uveriti da nemaš novaca i da su pogrešili kod obračunavanja poreza!
Za svaki slučaj ode on i kod svog advokata, pa i njega upita za savet:
• Obuci svoje najbolje odelo. Tako će oni pomisliti kako ih ti uvažavaš i poštuješ, pa će možda da se smiluju i umanje ti porez.
Čovek ne zna koga da posluša, pa ode i kod popa, da i njega upita za savet:
• Ispričaću ti jednu priču - kaže mu pop - Uoči svadbe, mlada upita svoju majku kakvu spavaćicu da obuče za prvu bračnu noć. Majka je posavetuje da uzme dugačku spavaćicu, dugih rukava. Upita mlada i svoju stariju sestru, a ona joj predloži da obuče kratku spavaćicu, nešto veoma seksi ...
• Ali oče, kakve veze ta priča ima sa mnom?
• Ista je kao tvoj slučaj, sine moj, ... šta god da obučeš, i ovako, i onako, bićeš jeban.

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Razgovaraju dve sredovečne žene:
• Moj muž više ne pije, ne ide po kafanama i ne juri za ženskama!
• Stvarno? Kad je prestao?
• Paaa, sutra će biti 40 dana ...

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...