VICOTEKA

Došla prosvetna inspekcija u Pirot i pita učitelja:
• Pa kako to učite decu?! Svi pričaju „gi“, „gu“, „ga“.
A učitelj odgovori:
• Pa ja gi učim, a oni gu ne svataju!

Nije strašno kad pričaš sam sa sobom. Zajebano je kad se posvađaš.

Razgovaraju dva 70-godišnjaka. Žali se jedan:
• Ja sam izlapeo skroz, sve zaboravljam, gde sam šta ostavio ... šta sam radio ... Drugi će:
• Ja sve znam, dao mi doktor lekove i meni je odlično!
• Koje lekove? Kako se zovu?
• Joj, kako se zvaše, ono cveće ... Ono što se nosi na slavu?
• Šta, ljiljani?
• Ma nije, ono što se nosi i na groblje ...
• Karanfili?
• Ma jok bre ... Lepo cveće, ima raznih boja ... lepo miriše ... ima trnje ...
• Ruže?
• A, da!, Ružo ..., kako mi se zove onaj lek što mi dao doktor?!

Zašto je Fata počela da uči matematiku?
• Zato što je videla Muju sa dve nepoznate.

• Znaš li da su komšija Pera i komšinica Mica juče imali parnicu za razvod braka? - pita Mile Jovanku.
• I, ... kako su se podelili?
• Njoj deca, njemu dadilja.

Tri predstavnice lepšeg pola prijavile se za kviz. Pita voditelj prvu ženu:
• Gde su žene najkovrdžavije?
• U Africi – odgovori ova.
• Vrlo dobro ... A vi – obraća se drugoj – znate li šta to ima muškarac, što žena neobično voli da drži u ruci?
• Znam, platu – odgovori ona.
Tog časa treća žena ustade i pođe ka izlazu iz studija, objašnjavajući:
• Ovo nije kviz za mene. Pogrešila bih već kod prva dva pitanja.

Kaže kupac prodavcu:
• Dajte mi prašak protiv buva.
• Za koliko?
• Ne znam, nisam ih prebrojao.

• Sine moj, iskreno ti čestitam. Uveren sam da će ti današnji dan biti najsrećniji u životu.
• Hvala tata, ali svadba je sutra.
• Veruj mi sine, znam šta govorim.

Fata zove Muju telefonom:
• Mujo, gde si?
• Evo me, u lovu sam!
• A ko to tako glasno stenje, bolan?
• Medved!

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže:
• Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat.
Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže:
• Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu.
Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči:
• E jebo ti pas mater!

Crnogorac se busa u grudi i viče:
• Mi Crnogorci uvek smo se borili za čojstvo, junaštvo i poštenje.
Neko mu odgovori:
• Pa svi se borimo za ono što nemamo.