Oni gu ne svataju

Došla prosvetna inspekcija u Pirot i pita učitelja: • Pa kako to učite decu?! Svi pričaju „gi“, „gu“, „ga“. A učitelj odgovori: • Pa ja gi učim, a oni gu ne svataju!

San mi je da budem matematičar i da se svakog jutra budim sa dve nepoznate.

Kasni vojnik na postrojavanje pa trčeći staje u vrstu. Kad ga je video, komandir, besan ko ris viče: • Vojniče, zašto kasniš? • Prase! • Kakvo, bre, prase? • Slonče! • Kakvo prase? Kakvo slonče? U tom trenutku javlja se drugi vojnik, pa kaže: • Da Vam objasnim gospodine komandire. Znate, ... on je iz Niša ... • Pa dobro, iz Niša je, ali šta mu znače to prase i to slonče? • Prase, to znači: prao se! • Aha! A slonče? • Pa, sa lončetom!

Pitao sam je: • Šta želiš da ti kupim? Nasmejala se zagonetno i rekla: • Možeš neku krpicu. • I kupio sam joj ... magičnu!

Lego sam pored nje u krevet, a ona me pita: • Jesi li ti pijan? • A, otkud znaš?! • Komšija, ... pa, ti živiš u stanu pored mog!

Ulazi u kafanu crnac sa ogromnim papagajem na ramenu: • Gde si nabavio to čudo? - upita ga konobar. • U Africi, ima ih na milione - odgovori papagaj.

Zvoni zvono na interfonu: • Ko je? • Majstor za prozore! • Ali, ... ja upravo imam majstora?! • Znam, ... to sam ja, ... ispao sam.

Žena nervozno zove muža u spavaću sobu: • Dušo, pogledaj koooolikiiiii pauk na krevetu? • Aaa, to ti sada veliko, ha?

Vozila se žena taksijem, ali nije imala dovoljno novca da plati vožnju: • Majstore, mogu li da ti platim ovim? - podiže žena suknju i pokaza onu stvar taksisti. Gleda taksista, gleda, pa odgovara: • Uh, pa nije valjda da nemaš ništa sitnije?

Sedeo Piroćanac u kafani i pio pivo. Kada je popio pola flaše, išlo mu se u WC. Razmišlja on kako da ode u WC, a da mu neko ne popije pivo. Posle nekog vremena se seti i napiše na jednom parčetu papira: • Pljunuo sam u pivo! Stavi taj papir pored piva i ode u WC. Vrati se iz WC-a i nađe još jedan papir pored onog svog, a na njemu piše: • I ja sam!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...