VICOTEKA

Oženio se Crnogorac. Prve bračne noći legne sa mladom i kaže joj:
• Deder, ufati ga lijevom rukom!
Uhvati mlada onu stvar, ali slaba vajda ... ne diže se.
• Deder, ufati ga desnom rukom!
Mlada promeni ruku, ali jok, ... i dalje ništa ...
• Deder, ufati ga sa obje ruke!
Mlada ga posluša. Ništa se ne pomera. Crnogorac poče da kuka:
• Kuku mene, do boga miloga, kuku mene, jadan sam ti ja, đe oženi ženu ubogu u obje ruke ...

U apoteku užurbano ulazi Sosa, potpuno izvan sebe, sva u crnom i obraća se apotekaru:
• Hitno mi treba jedna tableta antiviagre!
Apotekar sav u čudu, nikada nije čuo za takav lek, čisto da dobije na vremenu dok se malo ne sabere i preispita, upita je:
• Kakva antiviagra, Soso, šta će ti to?
• Znate, moj Lala, koristio je onu viagru, i dobro mu je činila ... dok je bio živ ... šmrc ... ali sada ne možemo da zatvorimo sanduk pa sam mislila ...

• Tata, a zasto kažu da su žene lukave kao lisice?
• Zato što mnogo jedu patke, Perice ...

Nije težak put do slave. Težak je put od slave do kuće.

Došao Crnogorac u Zagreb i pita:
• Ko vam je ovo?
Hrvat odgovori:
• Ban Jelačić.
A Crnogorac će:
• Dobro, a koji ga ovo junak jaše?

Razgovaraju žena i muž:
• Jesi li kupio prase za proslavu mog rođendana?
• Jesam.
• Koliko kilograma?
• Prase je žensko i nije htelo da se popne na vagu!

Ide čovek ulicom i na nekoj poslastičarnici vidi natpis `Jeftini kolači`. Uđe unutra i pita:
• Koliko je ovaj kolač?
• 100 dinara.
• Dobro, koliko je ovaj?
• 120 dinara.
• A ovaj?
• 150 dinara.
Čovek se iznervira i kaže:
• Sve jedan skuplji od drugog! Zašto vam onda na radnji piše jeftini kolači?
• Pa, ja sam Jefta! – odgovori prodavac.

Kako Piroćanac od jednog dinara napravi četiri?
• Probuši na dinaru četiri rupe pa ga prodaje kao dugme za četiri dinara.

Muž i žena vode ljubav pored otvorenog prozora. On oseti dim kroz prozor i upita ženu:
• Osećaš li?
Na to će žena:
• Dobro si se setio da pitaš, ... već godinama ništa ne osećam.

Stopira Mujo do Zenice, kad odjednom provala oblaka i velika oluja. Gusta kiša, jadni Mujo ne vidi ni prst pred okom, kad odjednom ugleda svetla nekog auta koji se približavao. Stane auto, Mujo bez pitanja uskoči u njega, a u autu nema nikoga. Polako auto opet krene, Mujo se čudi, kad ispred njih pojavi se krivina, pa Mujo poče da se moli i zapomaže od panike. Nije mogao ni da mrdne od straha, kad odjednom pojavi se ruka za volanom i poče da ga okreće. I tako par krivina.
Mujo više nije mogao da izdrži, nego iskoči iz auta, pa otrča do prvog grada i pravo u kafanu. Naruči Mujo rakiju i poče ljudima da priča šta mu se dogodilo. Vide ljudi da je Mujo sav uplašen, nije ni pijan, znači mora biti živa istina. Kad nakon pola sata u istu kafanu uđoše Huso i Haso, pa videvšu Muju reče Huso:
• Bolan Haso, eno ga onaj što nam je uskočio u auto dok smo ga mi gurali!

Razgovaraju dva prijatelja:
• Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može.
• I ...?
• Eno je, ... još uvek je pred vratima ...