Jelen sa reumom

Kako je lepo videti devojku koja je iz opanaka uletela u štikle, pa gazi gradom k`o jelen sa reumom.

Kaže žena mužu: • Danas su mi rekli kako imam lepe noge! Na to će muž: • A nisu ti rekli kako imaš veliku guzicu? • Ne! Tebe uopšte nismo pominjali - odgovori žena.

• Debela, kako se zoveš? • Nina. • Skraćeno od ... ? • Slanina, majku ti jebem!

Pitali Muju na birou za zapošljavanje šta je po zanimanju. On odgovori: • Pomoćni bagerista. • A šta Vam je to? • Pa ono što bager ne može, ja lopatom ...

• Je l' ti se sviđa moj novi iPhone? • Da. Koliko si ga platio? • Nisam ga kupio, dobio sam ga ... • Gde bre? • Pobedio sam u trci ... • Koliko vas je učestvovalo? • Pandur, vlasnik telefona i ja ...

Sudija na suđenju: • Zašto ste ubili zeca kada niste član Lovačkog društva? Okrivljeni odgovara: • Zato što je on jeo moj kupus, a nije član moje porodice!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar: • Oćeš li u pakao ili u raj? Odgovara carinik: • Ja bih negde između, ako može na granici.

Čekao stariji čovek šest godina da mu daju dozvolu za gradnju. Na kraju mu službenik kaže: • Evo sve je gotovo, samo još idete do šefove kancelarije da Vam ovde udare pečat. Ode čovek sav srećan, kad u kancelariji, šef gleda na sat i kaže da mu je vreme za ručak. Nesrećni čovek pokunjen kaže: • Šest godina čekam ovaj trenutak. Hajde, preklinjem te sinko, udari mi taj pečat pa ću ti ispričati priču o ženi i psu. Šef malo nevoljno, ali ipak pristane. Overi on sve, a onda zatraži od starca da čuje priču. Starac fino pokupi papire i kaže, gledajući ga pravo u oči: • E jebo ti pas mater!

Došao policajac na posao sa rasparenim cipelama, jedna mu cipela crna, a druga bela. Načelnik poče da galami na njega: • Kvariš ugled policije, i onako uvek kažu da smo glupi! Idi kući i zameni cipele. Ode policajac kući, vrati se posle nekog vremena i kaže: • Šefe, imam problem. I kod kuće su mi rasparene cipele – jedna crna, a druga bela!

Kaže kupac prodavcu: • Dajte mi prašak protiv buva. • Za koliko? • Ne znam, nisam ih prebrojao.