Ovde ima mesta samo za jednog

Šta kažu kauboji kada se bore u Crnoj Gori? • Ovde ima mesta samo za jednog.

Nagovorio Mujo Fatu da izađu na spoj, pa posle šetnje čaršijom svrate kod njega na još jedno piće. Natočio Mujo rakijice, popili oni, pa Mujo krene hvatati Fatu, a ona mu zvizne šamarčinu: • Bjež', bolan budalo jedna, pa nisam ti ja laka ženska pa da padam na leđa od jednog pića! Mujo skrušeno upita: • Pa dobro, šta ćemo sad? Fata slegne ramenima: • Pa naspi još jednu ...

Prelepa dama ulazi u kancelarju sekretarice direktora i upita sekretaricu: • Da li je direktor slobodan i da li može da me primi. • Za takvu damu kao što ste Vi naš direktor uvek nađe vremena i mnogo više od toga, a može se desiti da Vas izvede i na ručak. • Hvala lepo – kaže dama – najavite me, ja sam njegova supruga.

Zašto je plavuša stavila kompjuter na pod? • Da joj ne padne sistem.

Umrla čoveku žena posle dugog života. Kad su je ispratili i pokopali, vrate se kući. Utom se naoblači i nebo zaparaju munje i gromovi. A muž reče: • Stigla je!

Leži sarma u stomaku, a odozgo pristiže vino: • Šalje me Vasa odozgo, ja bih da prilegnem. • Pa dobro, lezi - reče sarma. Prođe malo vremena, tek eto ti opet, ide vino: • Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem. • Pa dobro, lezi i ti - misli se sarma. Kad ne prođe malo vremena, ide još jedno vino. • Šalje me Vasa odozgo, i ja bih da prilegnem. • More, odoh ja gore da vidim tog Vasu ... - reče Sarma!

Srele se dve prijateljice. Kаže jedna: • Joj draga, što si se tako ugojila? Odgovara druga: • Ma nisam, još sam i smršala. Nisi me videla pre mesec dana. Bila sam kao što si ti sada!

Sedeli Crnogorac i Srbin. Vidi Srbin da ovaj sve radi polako i bez žurbe: pije vodu, uzima čašu, ... Pa reče: • Je l' ima nešto što ti radiš brzo? Na to će Crnogorac: • Ima, brzo se zamaram!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Ljubavi, juče sam kupila novi telefon, ali mi se na ekranu pojavilo neko čudovište. Šta da radim? • Srećo, isključi prednju kameru!

Mrzim dobre ideje, ... ne mogu da ih smislim!