Iz života niko nije izašao živ

Nemojte uzalud da se nervirate. Iz života i onako niko nije izašao živ!

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...

Pokuca zli vuk malim jarićima na vrata i umilnim glasom će: • Deco, otvorite vrata! Ja sam vaša mama i donela sam vam mleko! A jarići će uglas: • Daj, ne seri vuče, mama je odnela mleko na analizu u laboratoriju!

Zaustavlja pandur auto na mostu: • Čestitam, vi ste 100-hiljaditi auto koji je prešao ovaj most i zato ćete dobiti nagradu od dvadeset hiljada dinara. Šta ćete da uradite sa parama? Vozač progovara: • Uplatiću da konačno polažem vozački. Tek će tašta pored njega: • Ma pustite ga, vidite da ne zna šta priča kad je pijan. Na to će tast sa zadnjeg sedišta: • E, znao sam ja da nećemo daleko dogurati ukradenim autom.

Kapetan postroji vojnike i kaže: • Ko napiše najkraću poruku kući i dobije odgovor, dobija nagradno odsustvo! Mujo napiše SMS Fati: • PPPO. Fata odgovori SMS-om: • PPPO. Kapetan razmišlja, pa kaže: • Dobro Mujo, dobićeš odsustvo, ali reci šta znače ove poruke? Mujo: • Peri Pičku Palo Odsustvo, a Fata je odgovorila: Poruka Primljena Pička Oprana.

Dobio Muja čekove, i naravno, počeo da troši na sve strane. Na kraju ga pozovu u banku i kažu mu: • Slušaj bre, Mujo, znaš li ti da si u takvom minusu da možeš u zatvor da odeš? • Auuu, pa šta da radim? – uplaši se Muja. • Ništa – reče mu službenik – jedino da vratiš ove pare što si potrošio. • U bre, što me uplaši, evo odmah ću da ti napišem ček!

Kada su se vratili u Srbiju mnogi su shvatili da je nostalgija ipak bolje rešenje.

Dođe Crnogorac u Beograd, uđe u prodavnicu i kaže: • Hoćete li mi, molim vas, dati kilo pomorandži? Prodavačica odgovori: • Može, a hoćete li kesu? • A ne, no ću ih kotrljat do Podgorice!

U čemu je razlika između tašte i tumora? • Pa, tumor nekad može da bude i dobroćudan!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko: • Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo? Mario odgovara: • Može, ali predstavićemo se kao Muslimani. Marko se brecnu: • Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi. Mario će ravnodušno: • Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed. Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ... • Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo? Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu: • Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Dobar dan, može li jedna kratka anketa? • Naravno! • Koji Internet koristite i da li ste zadovoljni? • Komšijin, i jako smo zadovoljni.