VICOTEKA

• Jesi li igrao poker? - pita Fata Muju.
• Nisam, matere mi! - odgovori on.
• Dobro, 'ajde da večeraš. Kol‘ko ćeš sarmi?
• Tri pa jednu!

• Bako, bako, što su ti tako velike oči?
• Ćuti dete, deda popio viagru!

Idu ulicom Milo i Toma, ugledaju 100 EUR na ulici. Toma kaže:
• Mi Srbi, se ne saginjemo!
Milo će na to:
• Naša država je ekološka država - i stavi pare u džep.

Ko je najveći džentlemen na svetu:
• Penis, uvek se digne, da dama sedne!

Kaže kupac prodavcu:
• Dajte mi prašak protiv buva.
• Za koliko?
• Ne znam, nisam ih prebrojao.

Rešili lisica, magarac i vuk da otvore firmu. Kaže lisica:
• Ja sam lukava, ja ću otići u opštinu i srediću nam dozvolu za čas posla.
Ode lisica i vrati se sva pokunjena – nije uspela. Onda kaže vuk:
• Ja sam opasan i ljudi me se plaše, sada ću ja na brzinu da dobijem dozvolu.
Kad, eto vuka – podvio rep, ni on nije uspeo. Tada kaže magarac:
• Idem ja da probam.
Vrati se magarac posle pola sata sav srećan i vikne:
• Dobio sam dozvolu, dobio sam!
Lisica i vuk ga upitaju kako, kada oni nisu uspeli, a magarac ispriča:
• Odem ti ja u opštinu, pokucam na vrata i uđem, kad ono tamo sve moji školski drugovi.

Razgleda američka vojna delegacija naš muzej avijacije u Surčinu pa vide i ostatke svog nevidljivog F117. Šef delegacije upita našeg pilota koji im je bio vodič:
• Znamo da Vam je PVO bila odlična ali me zanima kako ste se osećali dok ste ratovali protiv najveće sile na svetu?
Na to će naš pilot, pomalo zbunjeno:
• A, pa nismo mi nikada ratovali protiv Rusije.

Kada Čak Noris pogleda u nebo oblaci počnu da se znoje. Neki to zovu kiša.

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kaže učiteljica đacima:
• Ko misli o sebi da je glup, neka ustane.
Svi sede, niko ne ustaje. Posle dužeg vremena, ustaje Perica. Učiteljica sva zapanjena, ne veruje da on smatra kako je glup, pa ga upita:
• Štaaa?! Ti misliš da si glup?!
A Perica odgovori:
• Ma, ne, nego mi bilo žao da sami stojite!