VICOTEKA

Kasno noću zaustavlja policajac studenta na ulici i traži mu ličnu kartu. Ovaj odgovara:
• Nemam ličnu, može li indeks?
Policajac kaže:
• Može.
Student mu da indeks, ovaj ga gleda, prelistava, vidi silne pečate za položene ispite i kaže:
• Uh, ala si se ti naputovao ...

Razgovaraju dva prijatelja:
• Prošlog petka zateknem taštu pred vratima, pita me da li može da ostane par dana. Rekao sam da može.
• I ...?
• Eno je, ... još uvek je pred vratima ...

Muškarac ulazi sa prelepom mladom ženom u zlataru i zajedno odaberu dragulje i drugi nakit u vrednosti većoj od 50.000 eura. Kad je trebalo platiti,  muškarac je izvadio ček i upisao ukupnu sumu. Prodavac je bio zbunjen i nepoverljiv, jer čoveka vidi prvi put u životu. Ovaj je opazio prodavčevo dvoumljenje, pa mu reče:
• Brine Vas ima li ček pokriće? U redu, ovako ćemo: budući da je danas subota veče i da su već sve banke zatvorene, zadržite ček i nakit do ponedeljka. U ponedeljak, nakon što unovčite ček, pošaljite dragulje gospođici. Slažete li se?
Prodavac se složio. U ponedeljak, kad je u banci pokušao da unovči ček otkrio je da ček ipak nema pokriće. Istog trena je nazvao gospodina, a ovaj mu reče:
• Ček slobodno bacite! Već sam spavao sa njom!

Polagao Ciga vozački, instruktor pokaže Cigi znak STOP i pita Cigu kakav je to znak? A Ciga će njemu:
• Aluminijski, gazda, aluminijski.

Žena zove muža na mobilni:
• Možeš li da pričaš?
• Mogu!
• Onda slušaj ... !

Šetali Mujo i Haso šumom:
• Mujo, kladim se da ti ne znaš nabrojiti pet šumskih životinja.
• Znam: ... medved, vuk, lisica i ... dva zeca.

Ako Vam je hladno, navucite nekog na sebe.

Neki ljudi su kao baloni. Lete visoko, a prazni ...

U Srbiji postoje narodni običaji kojih se svi pridržavaju:
• Za slavu - kolač.
• Za Vaskrs - jaja.
• Za svadbu - trudna mlada.
Retko koja se danas udaje na prazan stomak.

Rodi žena riđokoso dete. Zabrinuta, upita doktora:
• Doktore, kako je moguće da je dete riđe, kad smo i muž i ja plavi?
• Imate li crvenokosog rođaka?
• Ne.
• Često ste vodili ljubav?
• Pa i ne baš ... možda jednom godišnje.
• Aha, to je to! Od rđe gospođo, od rđe ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.