VICOTEKA

Lažne trepavice, lažna kosa, lažne grudi, lažni nokti, lažne oči, ...
• I ti tražiš pravog muškarca ...? Daj, molim te ...

Srela se dva Ciganina iz Beograda na vašaru u Šapcu, pa će jedan:
• Brate, tuga, kakav lopovluk vlada ovde, pa to nije normalno! Čitav dnevni pazar mi ukrali, mater im ciganjsku!
• Joj brate, kol'ko su ti ukrali?
• Četrnes' novčanika brate!

Pita učiteljica Pericu:
• Po čemu je Severni pol dobio ime?
• Pa, po Severini - odgovori Perica!

Dobio Ciga sedmicu na lotou, pa požurio kući i hvali se ženi:
• Ženo, dobio sam sedmicu na lotou!
Ciganka se samo uhvati za srce i pade na mestu mrtva. Ciga sleže ramenima i reče:
• Bože, .. kad te hoće – hoće te!

Došao deda kod psihologa da se žali:
• Doktore ja svaku noć kada odem do kupatila, sam bog mi upali svetlo i kad izlazim sam bog mi ugasi svetlo.
Doktor reče:
• Deda, je l' sa Vama došla Vaša žena? Ako jeste neka uđe, a Vi deda, molim Vas, izađite.
Deda povika:
• Milka dušo, uđi.
Doktor reče:
• Baba je l' u zadnje vreme deda dobro? Žali mi se da kad ode u kupatilo sam bog mu upali svetlo, a kad izlazi sam bog mu uzasi svetlo.
Baba dreknu:
• Đubre jedno matoro, ... znači on mi svake noći zapišava frižider!!

Kako Zemunac čestita sestri polaganje diplomskog ispita?
• Brate, sestro, ćale si, keve mi.

Seru Mujo i Haso pored puta, na ivici neke velike šume, kad se začu urlik medveda.
• Šta je, Haso, što si se prepao? - pita Mujo.
• Ma nisam Mujo, majke mi!
Na to će Mujo:
• Pa što onda brišeš moju guzicu?

Vazda je bilo budala, ali nije bilo Interneta da se i njihov glas čuje, pa su patili samo rođaci i prve komšije!

Vode baba i deda ljubav. Kaže baba:
• Ti, deda, kao mobilni.
• Što? Je l' dobro vibriram?
• Ma jok, nego izgubiš signal kad uđeš u tunel ...

Pecao Mujo i upecao zlatnu žabu.
• Ako me pustiš, ispuniću ti jednu želju.
• Kako ba jednu, pa bilo je dosad tri?
• To važi za zlatnu ribicu, ja sam zlatna žaba.
• Dobro, da smislim ... Htio bih biti princ!
• Može! PUUF!
I probudi se Mujo ujutro i čuje:
• Ustaj Ferdinande, idemo u Sarajevo!

Umirao Piroćancima otac i oni mu pale sveću. Kada je sveća dogorela, a Piroćanac još živ, oni mu upale drugu sveću. Dogorela je i druga sveća, a on još živ.
Jedan sin pali treću sveću, a drugi priđe Piroćancu i kaže:
• Tatko, skoncetriši se!