Ne bih da platim oba

• Doktore, jeste li baš sigurni da je mom mužu nužna operacija? Znate, veliki su to troškovi ..., - pita pacijentova žena lekara. • A mislite da će vam sahrana biti jeftinija? • Ma ne, ne, ali ne bih volela da platim i jedno i drugo.

Svaka žena treba da zna - ručak je ukusniji ako se sprema ređe!

Šta rade četiri policajca u autu? • Tuku se ko će da sedi do prozora!

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita: • Super? • Jok bolan, vodu do vrha! Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže: • Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka? • Neću, hoću najmanje 2 miliona. Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita: • Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete? • Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Ulovio Ciga jegulju, a ona ogromna ... Stavlja je u torbu, ne može da stane, stavlja je u džak, opet joj viri rep ... Doseti se on i obmota je oko struka, a glavu stavi napred. Uz put svati u kafanu da proslavi dobar plen i napije se samo tako. Kad mu se pripišalo, ode u WC, mrtav pijan ..., greškom uhvati jegulju za glavu i kaže: • Da siiii mlitaaav ... to znam, ... da siiii ljigaaav ... i to sam znao, ... al' da imaš plave oči ... jeb'o mater ako sam to znao ...!

Kapetan broda pita putnika: • Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena? • Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Upadne lopov u kuću, stavi plavuši pištolj na glavu i pita: • Pare ili život? A plavuša će na to: • Pa život već imam, ali pare bi mi dobro došle.

• Gotovo je, ostavljam te! • Zašto, bre? • Ti si zavisnik od pokera! • Blefiraš!

Žali se jedan Piroćanac: • Juče mi bila familija iz Beč, doneli neki keks od evro i po, dve čokolade i 200 grama kafe, a pojeli i popili moju penziju i pola ženine plate!

Mladi terazijski Crnogorac otvorio firmu u Beogradu. Prvi radni dan na poslu sedi on u kancelariji, kada ga sekretarica obavesti da su došla 3 čoveka i hoće kod njega. Dok su oni sedali, poče Crnogorac da 'govori u telefon': • Je l' to Voja Koštunica? Đe si Vojo, što činiš? Bato ođe! Jesi li mi završio ono? E vala svaka čast! Čujemo se! Zatim kao okrene drugi broj: • Đe si Milo? Bato ođe! Sad sam pričao sa Vojom i sve vam dogovorio, pa vi sada nastavite. Čujemo se! Opet kao okrene treći broj: • Alo, jesi to ti Borise? Bato ođe! Kako si mi predsjednče, što činiš? Mogli bi smo na po jedno piće, ali evo upravo mi uđoše klijenti, pa ćemo se čuti kasnije. Kada je spustio slušalicu okrenuo se 'klijentima' i rekao: • Dobar dan, što mogu učinit za vas? A jedan od one trojice kaže: • Mi smo iz pošte. Došli smo da vam priključimo taj telefon.

Padala je kiša. Ugledao sam je. Žurila je na posao. Prošao je auto i pokvasio je. Prišao sam, obrisao joj lice maramicom. Ona će: • Moronu jedan, obrisao si mi i obrve!