VICOTEKA

Deca su nasledna. Ako ih tvoji roditelji nisu imali, verojatno nećeš ni ti.

Pita otac sina, studenta:
• Jesi li znao sva pitanja na ispitu?
• Jesam.
• Pa, kako onda nisi položio?
• Nisam znao odgovore!

Pita učiteljica đake:
• Deco, da vidimo, zna li neko svetske valute?
Javi se Marko:
• Dolar!
• Bravo Marko, to je valuta SAD-a. Dalje?
Marica:
• Funta!
• Lepo Marice, to je valuta Engleske. Dalje, da li znate još neku valutu?
Perica:
• PUTA!
• Crni Perice, koja ti je to valuta, nisam nikad čula za nju.
A Perica će:
• Ima, ima u Srbiji. Evo, dođe moja sestra iz Beograda sa novom bundom i pita je baba kol'ko je dala za nju. A ona kaže: "5 PUTA"!

Priča dvadesetogodisnja unuka nani:
• E moja nano, sinoć sam došla kući taksijem i tek kad sam došla pred kuću setih se da nemam ni dinara u džepu!
• Pa kako si mu platila? - znatizeljno upita nana.
• Pa morala sam u naturi, nano moja mila.
Sva ta priča napali nanu tako da ti ona u istom času ode u centar i sede u prvi slobodni taksi, ugleda maldog i lepog taksistu, zaboravi sav proces vožnje, nemanja novca ...
• Dokle nano? - upita je taksista.
• Do jaja sine, do jaja.

Kako se zove crnac u pubertetu?
• Čokolada sa lešnicima.

Došao Lala u Njujork i sedne u taksi koji vozi crnac:
• Izvinte, gos’n crnac, ja bih do centra!
• Može, kaže crnac!
• Ijao - kaže Lala - ta vi znate srpski, gos’n crnac! Ta, gde ste ga naučili?
• U Srbiju, čoče!
• U Srbiji? Ta sjajno! A gde ste to bili u Srbiji, moliću lepo?
• A u Beograd, a đe bi?
• Ta u Beogradu, lepo, a kandak ste vi tamo, gos’n crnac, nešto studirali?
• Ne, no si ti studira - kaže crnac - Naravno da sam studira!
• A šta ste studirali, ako nije tajna, gos’n crnac?
• A, medecinu, čuj, što bi drugo!
• A jeste li završili, gos’n Crnac!
• A nijesam jado, nijesam!
• Ta što, pobogu, gos’n crnac?
• A upa sam u loše društvo!

Došle dve babe u kineski restoran i naručile neko jelo. Posle nekog vremena, konobar im donosi naručeno a između ostalog i štapiće za jelo. Babe se pogledaše međusobno pa se jedna obrati konobaru:
• Ali sinko, mi smo došle da jedemo, a ne da štrikamo!

Krenuo naš ministar policije na put. Posle nekoliko minuta vožnje zaustavlja ga pandur:
• Dobar dan gospodine, molim vašu vozačku i saobraćajnu ... aaa, pa to ste vi gospodine ministre, izvinite, molim vas, možete nastaviti put ...
Na to će ministar:
• Jao, nemojte tako, postupajte prema meni kao prema svakom drugom građaninu.
Pandur odgovara:
• Ok, nema problema, gospodine ministre, ubacite deset evra u saobraćajnu i možete da nastavite.

• Oče zgrešio sam ...
• Bog će ti oprostiti, ispričaj mi ...
• Juče sam pokupio stoperku, bila je tako oskudno obučena, ... smeškala mi se, ... pohotljivo me je gledala, ... dao sam gas i brzo je odvezao tamo gde je krenula!
• Sine, pa kako si zgrešio?
• U mislima, oče, u mislima ...
• Dobro, svako jutro i veče ćes popiti po kofu vode i Bog će ti oprostiti ...
• Ali zašto toliko, ko još pije toliko vode?
• Vo sine, ... samo Vo pije toliko vode ...

Pričaju dve komšinice:
• Draga moja, šta je to sa Vama? Da li ste jako bolesni?
• Ja bolesna?! Zdrava sam k'o dren! A zašto me to pitate?
• Pa, čujte, vidim da Vam već tri dana za redom svako jutro dolazi doktor.
• Oprostite, molim vas, kad je Vama svako jutro dolazio onaj pukovnik, meni nije bilo ni na kraj pameti da pomislim da je počeo rat.

Šofer, kada ga ostavi žena, samo ubaci u drugu i nastavi dalje.