VICOTEKA

Šta pita lizalica kada sretne čačkalicu?
• Gde ti je glava?

Zašto Italijani nikad ne roštiljaju?
• Zato što im špagete ispadaju kroz rešetke.

Gospođo, recite svojim sisama da ne bulje u moje oči!

Kupiću ti digitron da više ne računaš na mene!

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče:
• Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata.
A Haso će:
• Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

Prodaje seljak petla na pijaci. Prilazi mu kupac:
• Dobar petao, nema šta! A penje li se na kokoške?
• Da, da, penje se! I ne samo na kokoške, nego i na guske, patke, koze, ... Pre neki dan popeo se i na psa!
• Pa zašto ga onda prodaješ?!
• Od juče me nešto čudno gleda.

Savet mog dede:
• Ako te devojka prevari, neka padne seks pomirenja. Na kraju ostavi novac na krevetu i izađi kao gospodin.

Učiteljica upozorava đake da će sutra biti pismeni zadatak iz matematike, da niko ne sme da izostane, da nikakva lekarska i druga opravdanja neće pomoći. Perica pažljivo sasluša i pita:
• A šta ako budem iscrpljen od seksa?
• Ništa, Perice, pisaćeš drugom rukom - odgovori učiteljica.

Budi se čovek kasno popodne, posle dočeka Krsne slave, sav mamuran ... Posle posete kupatilu, nekako se dogega do dnevne sobe gde mu žena prinese kafu ...
• Šta se sinoć dešavalo, ničeg se ne sećam ... Je l' bilo gore nego što mislim?
• I gore od toga, napio si se k'o svinja, ispovraćao se direktorovoj ženi  na haljinu, a onda si svom šefu, njegovom šefu i samom generalnom direktoru rekao da su majmuni, nesposobni kreteni, lopovi ...
• Uh, ... i šta je onda bilo?
• Onda te je generalni otpustio, naravno.
• Eee, ... jebeš ga!
• Jesam, ... danas. ... Vraćaš se na posao u sredu ...

Dolazi sodomista kod popa da se ispovedi.
• Oče, zgrešio sam. Jebao sam mačku.
• A kako to? – upita pop.
• Pa lepo, staviš mačku u čizmu i završiš posao.
Čuje to popov pomoćnik pa, kada je sodomista otišao, dođe kod popa i kaže:
• Je l’ vidite, oče, kako se to radi, a ne drž’ je, Milutine, drž’ je, Milutine!

Javili devojci da joj je pradeda umro pa tako ode ona kod prabake da je uteši. Kaže prabaka:
• Dete moje, dedica je umro u nedelju popodne dok smo vodili ljubav.
Devojka se zgrozi:
• Pa jeste li vi normalni? Imate skoro sto godina, nije ni čudo da je umro kad ste u tim godinama radili takve gluposti.
• Zlato bakino, mi smo si pazili na zdravlje pa smo vodili ljubav samo nedeljom uz zvuke crkvenog zvona, lagano i polako, na ding unutra, na dong van.
Posle tih reči bakica malo zastade, obrisa suze pa nastavi:
• ... i da nije prošao onaj glupi sladoledžija zvoneći na sav glas, deda bi još bio živ ...