VICOTEKA

Šta pita lizalica kada sretne čačkalicu?
• Gde ti je glava?

• Bolan, Mujo, imaš li eMail adresu?
• Jašta, nego imam!
• De, daj da upišem ...
• Piši: znam@kotijebezenu.co.ja

• Sinko, ajde pusti baku da sedne.
• Gospođo draga, ja sam vozač.

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Sede dva čoveka uz kafiću i komentarišu prolaznike. Kaže jedan:
• Jao, vidi onu rugobu! Pazi kako je ružna!
Na to će onaj drugi:
• To je moja žena!
• Jao, nisam znao! Izvini, stvarno mi je žao!
• Eh, tebi je žao!

Milojko dočekuje Živadina na kapiji:
• Ajde, ajde! Slobodno uđi, ne obraćaj pažnju na psa!
• Znači, nije opasan? ... Ne ujeda?
• Upravo to oću da proverim, ... danas sam ga kupio ...

Doktor pita Muju:
• Koliko čašica rakije konzumirate nedeljno?
Mujo će:
• Bolan doktore, ja sam alkoholičar, nisam računovođa!

• Moj dnevnik ... Dan 1.
Spremna sam za ovo divno krstarenje ...
Ponela sam najlepše haljine. Tako sam uzbuđena!

• Moj dnevnik ... Dan 2.
Celi dan smo mirno plovili.
Bilo je divno, videla sam nekoliko delfina i morskih kitova.
Kako mi je divno počeo odmor!
Danas sam srela kapetana i učinio mi se zanimljiv.

• Moj dnevnik ... Dan 3.
Bila na bazenu, ronila i igrala golf ...
Kapetan me pozvao za svoj sto da večeram s njima.
Bila mi je to velika čast, bilo mi je extra.
Vrlo je zgodan i zanimljiv muškarac.

• Moj dnevnik ... Dan 4.
Bila sam u kazinu i dobila 110 eura.
Kapetan me pozvao na večeru u svoju kabinu.
Bila je to luksuzna večera, školjke, kavijar, šampanjac.
Pitao me da ostanem s njim i odbila sam poziv. Rekla sam mu da ne želim prevariti supruga.

• Moj dnevnik ... Dan 5.
Ponovo sam išla na bazen i malo sam izgorela na suncu.
Kapetan me pozvao na piće, istina je da je jako ljubazan muškarac.
Opet me pitao da li želim provesti noć s njim i opet sam ga odbila.
Tada me je uslovio, ako ne odem s njim u krevet potopiće brod!
Ostala sam skamenjena.

• Moj dnevnik ... Dan 6.
Danas sam spasila nekih 1.600 osoba ... četiri puta!
Tako sam srećna!

Autobus na liniji Beograd - Kragujevac, preko Topole. Samo sto je krenuo, mali Perica dolazi do šofera:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo, sedi, ima još dosta.
Nakon 10 minuta opet:
• Jesmo li stigli u Topolu?
• Nismo bre. Sedi, ja ću ti reći kad dođemo u Topolu.
Mali Perica se vrati na sedište i zadrema. Šofer zaboravi na njega i na ulazu u Kragujevac mu sinu da je prošao Topolu. Putnici, shvativši šta je uradio, izgalamiše se na njega i rekoše da mu nema druge nego nazad u Topolu. Kad stigoše u Topolu šofer probudi Pericu i reče:
• Topola!!
Perica izvadi čokoladu i poče da jede.
• Pa je'l ti izlaziš u Topoli?
• Ne, ja idem za Kragujevac, nego mi je baka rekla da ne diram čokoladu do Topole.

Išao Džon Vejn pustinjom i naišao na veliku tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Izvadi pištolje, pažljivo se okrenu oko sebe, ali nigde nikog. Pođe on dalje i ugleda još veću tablu na kojoj je pisalo:
• Oprez, peder u pustinji!
Opet izvadi pištolje, okrene se, ali nigde nikoga. Krene dalje i vidi malecku tablu na kojoj nešto piše. Pošto nije mogao da pročita, sagne se do zemlje i vide da na tabli piše:
• Dva puta sam te upozorio!

• O čemu maštaš, prijatelju?
• Voleo bih da imam toliko para da mogu par slonova da kupim.
• Šta će ti slonovi, pobogu? Šta bi radio sa njima?
• Ma, nije mi do slonova, već do toliko para.