Pravo na grešku

• Svako ima pravo na grešku - reče jež i siđe sa četke za kosu.

Idu tri ludaka prugom. Prvi će: • Što je dugačko ovo stepenište! Drugi odgovara: • Aha, a i gelender je nešto mnogo nizak. A treći će ushićeno: • Ne brinite, ljudi. Evo, stiže nam lift.

Plavuša šalje pismo, a poštar je upozorava: • Gospođice, stavili ste previše markica na ovo pismo! • O, bože! Nadam se da neće otići predaleko!?

Mujo kaže Fati: • Mala, lepa si kao lutka! • Auu Mujo moj, pa hvala ti, ... a je l' kao Barbi? • Ma ne, nego kao ona na naduvavanje ...

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Vozi se tip motorom, i slučajno spiči vrapca u letu. Bilo mu je žao, stao je i video da je vrabac još živ. Ponese ga kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogledao je oko sebe i počeo je da razmišlja: • Rešetke, hleb, voda, ... ubio sam motociklistu!

Na Severnom polu razgovara porodica belih medveda: • Mama, jesmo mi li stvarno čistokrvni beli medvedi? • Jesmo, sine. • A jesu li i tvoji roditelji čista rasa? Ne znaš za nekog da ima krvi šumskog medveda? • Da, i oni su skroz beli medvedi. • Tata, a tvoji roditelji? Jesu li i oni skroz beli? • Jesu sine. • Hm, ... a njihovi roditelji? • Što se sad ti odjednom tako raspituješ da li si sto posto polarni medved? • Zato što sam se smrzao kao pička ...

Kaže žena mužu: • Srećo, moram nešto da ti kažem. Znam da se brak zasniva na poverenju i zato sam odlučila da ti priznam da uopšte ne razlikujem boje. • U redu je, dušo, i ja sam već mislio da ti priznam da sam crnac.

Mujo trčeći stiže do apoteke, a ono, ispred apoteke dugačak red. Mujo poče da ide od jednog do drugog, govoreći: • Molim vas, pustite me preko reda, hitno mi je, devojka mi tamo leži ... Svi se razmaknu kad su to čuli i puste Muju do apotekara koji ga upita: • Dobro, šta treba tako hitno za devojku koja leži? Mujo slegne ramenima, izvadi novčanik i odgovori: • Hitno, brzooo, paket kondoma, molim vas ...

Razgovaraju muž i žena: • Dragi, šta to radiš? • Pravim ti stolicu. • I kada će biti gotova? • Evo, samo da ugradim utikač.

• Opet si noćas pričao u snu. • Ma, pusti me ženo da makar noću i ja progovorim koju reč ...