VICOTEKA

Branilac vozača koji je naleteo na pešaka i pobegao obrazlaže pred sudom:
• Gospodine sudija, povređeni je verovatno bio neoprezan. Moj klijent je iskusan vozač. Vozi više od dvadeset godina!
• Ako govorimo o iskustvu - umeša se protivnički advokat - onda moram reći da je moj klijent pešak već više od pedeset godina ...

Krenule tri kornjače na put oko sveta. Kada su stigle u pustinju, sete se da su zaboravile da ponesu vodu. Dogovore se da treća kornjača ode po vodu, a da druge dve ne jedu sve dok se ona ne vrati. Prođe šest meseci, pa prva kornjača reče:
• Hajde da jedemo!
• Ne smemo da prekršimo obećanje – odgovori druga.
Prođe još šest meseci, a treće kornjače još uvek nema. Druga kornjača tada reče prvoj:
• E, hajde da jedemo!
• Pre šest meseci ti meni nisi dozvolila, pa neću ni ja tebi sada.
Prođe još šest meseci pa i prva i druga kornjača ipak počnu da jedu, a iza kamena izviri treća kornjača i kaže:
• Strašno! Još nisam ni krenula, a vas dve već žderete.

Pita Fata komšinicu:
• Čime se bavi tvoj muž?
• Aaa, on ti je agronom muzičkog smera!
• Kako to, matere ti?
• Pa, čuva ovce i svira frulu!

Razgovaraju dve krave na livadi:
• Muuu, al' je ova trava dobra! - kaže prva.
• Muuu, smotaj i meni jedan! - kaže druga.

Dok srećna majka drži novorođenče u naručju, prilazi joj medicinska sestra i kaže:
• Napolju je srećni otac sa buketom cveća, da li da ga pustim kod Vas?
• Ne! Ni sličajno!
• Pa zašto gospođo?
• Svakog trenutka treba da naiđe i moj muž!

Nosili Lala i Spira zvono na vrh crkve i krenuše dole nakon obavljena posla, ali lift ne radi a stepenice zaključane. Čekali Lala i Spira tako tri - četiri sata kad će odjednom Lala:
• Spiro, ja moram da serem.
A Spira mu kaže:
• Ma obavi to tu, na licu mesta, preko oluka, neka padne dole pa ćemo počistiti kada siđemo.
Kad dole u dvorištu pop drži liturgiju i raširenih ruku pita:
• Bože šta ćeš ti nama dati?
Sleti mu govno pravo u ruku. Pop sav u čudu ali nastavi:
• Bože šta ćemo mi tebi dati?
A Lala odozgo viče:
• Papiiiira! Paaaapiiiraaa!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Prolazi plavuša ulicom i naiđe na nekog simpatičnog brku:
• Jao, što su vam divni brkovi! Mogu li da dobijem jednu dlaku za uspomenu? - upita ona.
Brka stavi ruku u gaće i iščupa dlaku. Plavuša će iznenađeno:
• Gospodine, pa ja sam tražila dlaku iz brkova, a ne iz gaća!
• E, mlada damo - reče brka - roba se nikad ne vadi iz izloga nego iz magacina!

Objašnjava otac petogodišnjem Perici:
• Ako hoćeš da budeš jak kao tata, moraš da pojedeš sav spanać iz tanjira.
A Perica odgovara:
• Neću da budem jak kao tata. Hoću da komandujem kao mama.

Šapuće žena svom mužu:
• Sećaš li se, dragi, kako je grmelo i sevalo kad smo se upoznali?
• Da, sećam se. A ja nisam ozbiljno shvatio upozorenje!

Pita Mujo Hasu:
• Haso šta bi ti uradio kad bi se desio smak sveta?
Haso odgovori:
• Ja imam vizu, pa pravac Nemačka!