VICOTEKA

Branilac vozača koji je naleteo na pešaka i pobegao obrazlaže pred sudom:
• Gospodine sudija, povređeni je verovatno bio neoprezan. Moj klijent je iskusan vozač. Vozi više od dvadeset godina!
• Ako govorimo o iskustvu - umeša se protivnički advokat - onda moram reći da je moj klijent pešak već više od pedeset godina ...

Ulete Mujo u kafanu i viknu konobaru:
• Haso, rodio mi se sin, daj svima šta piju i men' duplu ljutu!
Raznese Haso piće po kafani, Mujo nastavi da tuče po rakijama pa kad se već lagano napio, zagrli Hasu i pokaza mu sliku sina:
• Vid' mog Muj'ce, Haso, isti ja!
Haso klimnu glavom:
• Ma nema veze, Mujo, glavno da je živ i zdrav!

Došao Mujo, keramičar, u javnu kuću. Izabere jednu crnkinju, crnu ko ponoć. Odu u sobu i kaže Mujo:
• Naguzi se.
Ona se naguzi. Mujo gleda, gleda ... i kaže:
• Dobro je, možeš se obući, gledao sam samo kako roze fugna ide na crnu pločicu.

Sedi Pera u kafani, lagano pijucka rakiju, kad uletoše njegovi drugari na jutarnju pauzu. Svi naruče piće i počne priča, pa se Joza požali:
• Eh, ovaj moj gazda, taj me gazi, ne da mi da dišem od posla!
Paja klimnu glavom, a Rile dodaje:
• Šta misliš, da je ovaj moj bolji, taj bi da radim celog dana bez pauze!
Pera sluša, otpi rakiju pa se nasmeja:
• E, društvo, ko vam je kriv ... ja radim u opštini i ja sam na svom poslu Bog ...
Paja ga upita:
• Kako to misliš?
Pera slegnu ramenima:
• Svi znaju da postojim, al' me još niko nije video!

Ako imaš mladu ženu i staro vino, kuća ti je uvek puna gostiju.

Živka nije bila zadovoljna ljubavnim životom sa Milojicom, pa je posetu sestri u Amsterdamu iskoristila da svrati do javne kuće:
• Želim jednog visokog i kuratog crnog - rekla je odmah po ulasku!
Naravno, pošalju joj crnca. Ulazi on u sobu i u ruci drži kitu, koja mu viri do ispod kolena. Živka se prenerazi, pa mu reče:
• Joj gospodine, znate da ja imam slabo srce ...
A on će njoj na to:
• Ne brinite gospođo, kad dođemo do srca, zaobići ćemo ga!

• Komšija, tvoj pas je beo, a zove se Žuća?!
• Pa šta, i tvoja žena se zove Lepa ...

• Eee, kako si samo porasla, kad se samo setim kako si bila mala, ... pa kad si prohodala, ... pa flomasterima žvrljala po zidovima ...
• Čiko... a ko si ti?
• Ja tvoju majku pratim na Fejsbuku!

Pita učiteljica đaka Zemunca:
• Koliko je pet minus tri?
Zemunac ćuti, nema pojma.
• Dobro – smireno će učiteljica – imaš pet jabuka, i neko ti uzme tri, koliko ti jabuka ostane?
• Šta da mi uzme?!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Najgora kletva za taksistu:
• Dabogda ti se strujomer kod kuće okreće kao taksimetar u tvom vozilu.