Žene koje obriju stidne dlake

Da li žene koje obriju stidne dlake više ne treba da se stide?

Pita konobar gosta: • Jeste li Vi onaj kome su ukrali kišobran? • Jesam. Pronašli ste ga? • Ma ne, samo sam došao da Vam kažem da je prestala kiša.

Zamišljam tebe i sebe daleko od svih, čuje se cvrkut ptica, šum topola, oseća se miris pokošene trave, Sunce prži naša znojna tela ... a mi ... kopamo kukuruz.

Uhvatili četnici cigu i traže mu da kaže gde je sakrio partizane. • Cigo, gde su partizani? • Neću da kažem. • Cigo, ubićemo ti dete. • Neću da kažem, ubijte ga. I oni mu ubiju dete. • Cigo, reci gde su partizani, ubićemo ti ženu. • Neću da kažem, ubijte je ... I oni je ubiju. • Cigo, bree, reci gde su partizani, lupiću ti šamar! • Ma dobro, bre, u podrumu su! - odgovori ciga.

Vratio se Gedža iz Pariza i priča komšijama ispred prodavnice, uz hladno pivo. • E, bre, da gi vidite Pariz! To ti je lepota! Mulen Ruž, Notr Dam, Trijumvalna kapija ... • A ženske? Kak'e su im ženske? – pitaju ga komšije. • Ih bre, milina. Zgodne, vitke, sisate i, što je najbolje, svaka druga ‘oće se jebe! • Uh, pa ti si se onda baš omrseo! • Pa i nesam baš. Ja sam pituvao svaku prvu!

Doktor kaže Cigi: • Situacija je krajnje ozbiljna, operacija je neophodna i ona će koštati 3000 evra! Ciga: • Doktore, ja sam siromašan čovek, dajte da se nađemo negde, kumim vas! • Dobro, nek bude 1000 evra! • Doktore, teška su vremena, izgubio sam posao, deca rastu i troškovi se povećavaju! • Pa dobro, može i 500. • Doktore, i 500 evra je za mene čitavo bogatstvo. • Neka bude 300 evra ali to je poslednja cena. Nego, moram da vas pitam, zbog čega ste došli kod mene, kad se zna da sam ja specijalista i da sam skuplji od svojih kolega? • Doktore, kad je zdravlje u pitanju, ja ne žalim pare!

Jednog dana povede bogati otac svog sina u selo da bi video kako na svetu ima mnogo siromašnih ljudi. Proveli su dan i noć na farmi na kojoj su živeli vrlo siromašni ljudi. Kada su se vratili kući, otac je upitao sina: • Kako ti se svideo izlet? • Bilo je odlično. • A, jesi li video kako ljudi mogu biti siromašni? – nastavio je otac ... • Da! • I, šta si naučio? – nije odustajao otac ... • Video sam da mi imamo jednog psa, a oni četiri. Mi imamo bazen koji se prostire do pola dvorišta, a oni imaju potok koji nema kraja ... Mi imamo uvozne svetiljke u vrtu, oni imaju zvezde ... Mi imamo vidik do ograde, a oni imaju čitavu okolinu, cele planine i doline. Kad je dečak završio, otac nije znao šta bi rekao. Ostao je bez reči, a sin je samo nastavio: • Hvala ti oče što si mi pokazao koliko smo siromašni!

Razgovaraju dva filozofa pa će jedan: • Kolega, nalazite se u pustinji, imate jabuku u ruci i napada vas lav. Kako ćete doći do Rima? Ovaj drugi ga gleda zbunjeno i vrti glavom, a prvi će: • Bacite jabuku u vazduh, a poznato je da jabuka ne pada daleko od stabla. Popnete se na to stablo i kad vidite da Vas lav ne može dohvatiti odahnete, i “padne vam kamen sa srca”. Taj kamen pogodi lava u glavu i ubije ga. Kad vidite da je lav mrtav, Vi ste srećni, tačnije, “Vi se na konju”, na tom konju krećete na put, a poznato je da svi putevi vode u Rim.

Šetaju dve svinje ulicom i prolaze pored jedne mesare, pa će jedna: • Pazi kad nisam ni znala da postoje rezervni delovi za nas.

Stoje dva dečaka nagnuti nad otvorenom haubom od stojadina ... I kaže jedan drugom: • Ja znam skoro sve delove od auta jer sam naučio od tate kad popravlja. • Je l', pa hajd' mi pokaži šta je šta ... • Ovo je jebeni akumulator, • To dole je usrana poluosovina, • Ovo je smeće od razvodnika, • Dole ispod je pizda od auspuha, • Ovo je govnjavi karburator, • Ovo tu je kurac od menjača ...

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur: • Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ... • Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ... Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura: • Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer? Pandur ga tresne pendrekom po tintari: • Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...