VICOTEKA

Stoje dve plavuše na mostu i prepiru se:
• Jao, što je ova Sava lepa ...
• Ma koja Sava, to ti je Dunav.
• Ma nije Dunav nego Sava.
• Šta ti meni pričaš kad ja znam da je to Dunav.
Naljuti se prva, skine odeću i skoči sa mosta. Posle pola sata, vrati se na most sva izlomljena.
• I šta je bilo? Dunav ili Sava?
• Ma pusti me, nije ni jedna ni druga. Ovo nije most nego nadvožnjak u ulici Dimitrija Tucovića.

Kako Crnogorci peru auto?
• Jedan drži sunđer, a drugi vozi napred - nazad.

Zašto se u Crnoj Gori desio zemljotres?
• Crnogorac uzeo lopatu u ruke, a zemlja se nasmejala.

Zašto Crnogorci ne organizuju Velikog brata?
• Zato što ne mogu da pronađu toliko ljudi koji se ne poznaju.

Ako želite da povratite novac, uložite ga u alkohol.

Zove Crnogorac TV Shop, javi mu se operaterka i kaže:
• Dobar dan, izvolite?
A Crnogorac će:
• Ništa, ništa, samo razgledam ...

Izlazi plavuša iz hotelskog toaleta i moli recepcionera:
• Možete li da mi usitnite ovih 70 evra?
• Eh, gospođice, pa ne postoji novčanica od 70 evra, to je falsifikat.
• Iju, teško meni, pa ja sam onda silovana!

Pričaju dve prijateljice, plavuše:
• Ej, znaj da sam ljuta na tvog muža.
• Zašto?
• Pa, pitao me sinoć da li hoću da se jebem sa njim.
• Bitanga, ... ti, naravno, odbiješ?
• Ma ne, rekla sam da ću razmisliti.
• I?
• Pa nisam stigla da razmislim. On je odmah počeo. Zato sam sad i ljuta na njega. Da znaš.

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara:
• Ne krpimo kurtone!
Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran:
• Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?!
• Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Juri zeka kroz šumu, ugleda vevericu, pa joj viknu:
• Hoćeš li jedan šamar?!
• Neću! - odgovori uplašeno veverica.
Juri zeka dalje, pa vidi medu:
• Hoćeš li ti jedan šamar, medooo? - upita ga zeka nadmeno.
• Hoću! - odbrusi mu meda, iznenađen tolikim zekinim bezobrazlukom.
• Onda idi na kraj šume, tamo sam ga i ja dobio! - viknu mu zeka i odjuri dalje.