VICOTEKA

Kako se zove sida na ruskom?
• Buljševizam.

Mrkli mrak u šumi. Ništa se ne vidi, ni prst pred okom. Odjednom nalete jedan na drugog zeka i tvor. Tvor sav preplašen upita:
• Ko si ti? Opiši se!
• Krznat sam jedem kupus i šargarepu, odgovori zeka.
• Daj bre, zeko, umalo me srce ne strefi.
• A ko si ti? - upita zeka.
• Crn sam, kradem kokoške i smrdim.
• Idi Cigo u pičku materinu, prepao si me.

Šapuće žena svom mužu:
• Sećaš li se, dragi, kako je grmelo i sevalo kad smo se upoznali?
• Da, sećam se. A ja nisam ozbiljno shvatio upozorenje!

Došao Piroćanac u opštinu i pita da li može da promeni ženino ime.
• Može. A zašto ona nije došla? – pitaju ga u opštini.
• Preminula je pre pet godina i zato nije mogla da dođe.
• A zašto bi joj ti sad menjao ime?
• Pa hteo bih da kupim jedan polovan nadgrobni spomenik. Sve se na njemu slaže, izuzev imena ...

Razgovaraju dve plavuše:
• Poznajem jednog čoveka koji je otišao u Ameriku sa jednim poderanim odelom, a sad ima pedeset miliona - kaže jedna.
• Šta će mu toliko poderanih odela? - čudi se druga.

Srela se dva prijatelja. Kaže jedan:
• Eee, živećeš sto godina!
• Otkud znaš? - upita drugi.
• Zato što sada izgledaš kao da ti je 99!

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica.
• Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Jada se Milojko:
• Za Novu godinu sam pоželeo da neka bogata ženska misli na mene, ... i gle čuda, od Nove godine me svakog dana zove direktorka banke za ratu kredita!

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Toliko je hladno da i Šaban Šaulić ponovo nosi periku!

Bila sam mnogo tužna. On me je tešio koliko je mogao, .. a mogao je dva puta!