VICOTEKA

Šta kaže plavuša kad zatrudni?
• Šta me briga, možda nije moje ...

Zašto prasići žmure dok sisaju?
• Sramota ih je što im je keva svinja.

Zet ispraća svoju taštu na aerodrom. Kada avion polete zet viknu:
• Bože, uzmi je, sada ti je najbliže.

Opekao ciga vrelom vodom onu stvar, a kako bi smanjio bolove, izvadi jogurt iz frižidera, sipa u čašu, pa ga umoči. To sve krišom gleda ciganka, pa se misli:
• Da sam juče umrela, ne bi znala da ga tako puni.

Tinejdžerka ide na ples, a majka je upita:
• Dobro, ćero, zar bez gaćica ideš na ples?
• Ni ti mama kad ideš na koncert ne staviš vatu u uši!

Plavuša radi u sendvić baru. Dolazi muškarac te kaže:
• Dajte mi jednu kobasicu i to vruću i da mi se puši!
• Kobasicu naplaćujem a pušenje dajem gratis.

Šta je to nindza dijeta?
• Jedeš sve, ali pazis da te niko ne vidi.

Muž i žena vode ljubav pored otvorenog prozora. On oseti dim kroz prozor i upita ženu:
• Osećaš li?
Na to će žena:
• Dobro si se setio da pitaš, ... već godinama ništa ne osećam.

Na jednom delu gradilišta rade Italijan, Turčin i Mujo. Za vreme užine Italijan je izvadio špagete, Turčin kebab i Mujo sendvič. Turčin je rekao:
• Ako mi žena sutradan pripremi ovo isto za užinu, ubiću se.
• I ja isto - kaže Italijan.
• I ja - kaže Mujo.
Sutradan su sva trojica imali istu užinu. Popeli su se na dizalicu i bacili se sa nje i poginuli. Kada su na sahrani njihove žene saznale razlog samoubistva, Italijanka i Turkinja pale su na kolena i rasplakale se, ali Fata je samo bila začuđena.
• Zar nisi tužna zbog ovoga - pitali su je ostali.
• Pa Mujo je svaki dan sam sebi spremao užinu - rekla je Fata.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Piju pop i crkvenjak i hvale se ko je više žena kresnuo. Pošto nikako da se dogovore, odluče da već sutradan kad god neka vernica uđe u crkvu onaj ko ju je imao podvikne „Op!“. Tako i bi. Ujutro uđe prva vernica, a pop podvikne:
• Op!
Za njim će i crkvenjak:
• Op!
Uđe druga vernica, a pop opet:
• Op!
Crkvenjak odmah:
• Op!
Onda u crkvu uđu popadija i popova kćerka, pa pop podviknu uz smešak:
• Op!
A crkvenjak će:
• Op, op!