Šta ti nije jasno zeko?

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda. • Šta ti nije jasno zeko? • Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

Pita Perica nastavnicu srpskog jezika: • Da li se pravilno kaže: nezaposlen ili nije član nijedne stranke?

Počeo Ciga da krade ugalj iz rudnika. Jedan dan ga uhvati portir, a Ciga će: • Gospodin portir, nisam ja lopov, da mi umreš ako lažem! Ja to nosim kući da se deca igraju. Ako neće da se igraju, ima sve da bacim u šporet!

Kako se zove najbolji japanski kreator? • Sašimi Sako!

Crnogorac čeka u bolnici da mu se žena porodi. Nervira se, šeta hodnikom, nervozan je i zabrinut. Posle dva - tri sata čekanja, začuje se bebin plač. • Daj, Bože, samo da nije muško, da se ne muči kâ ja sad! – reče Crnogorac sa olakšanjem.

Pričaju dva Crnogorca u penziji: • Đetiću, jesi l' ti, možda, radioaktivan? • Junačino, ja ti radio nikad nijesam, no aktivan sam od četeres' prve!

• Vi mi veoma ličite na mog trećeg muža. • Ozbiljno? A koliko puta ste se udavali? • Dva puta.

U otmeni restoran dolazi veliki poznavalac hrane i kaže konobaru: • Želim da mi donesete pekinšku patku! Konobar donese patku, on gurne prst patki u guzicu, lizne prst i kaže: • Ova patka je iz Šangaja! Ja sam tražio PEKINŠKU patku! Konobar se vraća sa novom patkom, kritičar opet gurne prst patki u guzicu, lizne prst i ljutito kaže: • Ovo je Indonežanska patka! HOĆU PEKINŠKU PATKU! Konobar donosi treću patku i posle testa prstom, čovek zadovoljan potvrdi da je ovo stvarno Pekinška patka. Drugi konobar koji je to sve pomno pratio priđe mu i upita ga: • Izvinite, znate, ... ja sam siroče i ne znam gdje sam rođen, ... kada bi mogli da mi pomognete bio bih Vam veom zahvalan.

Pričaju dve prijateljice, plavuše: • Ej, znaj da sam ljuta na tvog muža. • Zašto? • Pa, pitao me sinoć da li hoću da se jebem sa njim. • Bitanga, ... ti, naravno, odbiješ? • Ma ne, rekla sam da ću razmisliti. • I? • Pa nisam stigla da razmislim. On je odmah počeo. Zato sam sad i ljuta na njega. Da znaš.

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu: • Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah. Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu: • Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti. Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže: • Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila. Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav. Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže: • Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat. Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin: • Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!