VICOTEKA

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda.
• Šta ti nije jasno zeko?
• Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

Izvede učiteljica Pericu pred tablu i kaže mu da nacrta nešto okruglo. Perica uzme kredu i nacrta zadnjicu.  Učiteljica se naljuti i izbaci ga iz učionice. U tom trenutku naiđe direktor škole pita ga:
• Perice šta radiš ispred učionice?
• Izbacila me učiteljica.
• A šta sada radi učiteljica?
• Ma, eno je pred tablom, briše dupe.

• Konobaru, zamenite mi ovo jelo.
• Zašto gospođo, šta nije u redu sa jelom?
• Okačila sam ga pre deset minuta i još uvek nemam ni jedan lajk.

Zemunac priča starijem bratu:
• Brate, sinoć ja pitam neku ribu da plešemo, a ona mi je rekla: "Izvini, ne plešem sa detetom"!
• I, šta si joj rek'o?
• Rek'o sam: "Izvini, nisam znao da si trudna"!

Dođe pacijent kod zubara i on mu kaže:
• Sada vičite najglasnije što možete.
• Ali mene ništa ne boli.
• Znam, ali u čekaonici je gužva, a meni se žuri na utakmicu.

Krali Mujo i Haso kukuruze i dogovorili se da Mujo krade, a Haso da čuva stražu. Krali oni tako i iznenada naiđe policajac. Pita on Hasa:
• Šta to radiš u ovo doba?
• Smišljam stihove.
• Dede kaži jedan.
Počne Haso da peva:
• Gore nebo, dole trava, čučni Mujo vidi ti se glava.
Kaže policajac:
• Dede još.
• Dole trava, gore nebo, beži Mujo bog te jebo.

Putuje atom kroz plavušinu glavu, sudari se sa mozgom, pa kaže:
• OpIzvini, nisam te video!

Pita drugarica plavušu:
• Kako je bilo u bioskopu?
Plavuša odgovara:
• Joj ćuti, bilo je grozno! Morala sam tri puta da menjam mesto.
• Zar te neko dirao?
• Da, ali tek na četvrtom mestu.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Kad već pijem zbog tebe, dođi bar da platiš račun!

Šta Zemunski studenti najčešće polažu?
• Kauciju!