VICOTEKA

Brsti ogroman matori los lišće sa žbunja, a zeka ga začuđeno gleda.
• Šta ti nije jasno zeko?
• Nije mi jasno kako nekom sa tolikim mudima mogu izrasti toliki rogovi!

Beže otac i sin iz zatvora. Pita sin:
• Šta ćemo sad, pada sneg?
Otac odgovori:
• Baš nas briga, imamo lance.

Idu Perica i Jovica ulicom i sretnu profesora matematike. Jovica će:
• Dobar dan, profesore.
Perica kaže:
• Dobro veče, profesore.
Jovica pita:
• Zašto veče?
A Perica će:
• Kad god ga vidim, padne mi mrak na oči.

Sreli se lopov i pijanac u parku. I onako, počne priča kad će lopov:
• Znaš prijatelju, ja sam ti kleptoman.
• A šta ti je to? – pita pijanac.
• To znači da ja volim da kradem.
A na to će pijanac:
• Ma prijatelju i ja sam ti klaustofobičar.
• A šta je to?
• To ti je strah od zatvorenog prostora. Na primer, kren’o si u kafanu al’ te je strah da je možda zatvorena.

Kapetan broda pita putnika:
• Jeste li se držali mojih uputstava za vreme nevremena?
• Ne, držao sam se za ogradu na palubi.

Primitivizam je zarazna bolest, koja se najlakše prenosi svađom sa obolelim.

Slika prva:
Vozi se Tito vozom, odjednom voz stane a Tito izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Druže Tito, nema više pruge!
• Brzo zovite omladince i neka izgrade prugu!
Slika druga:
Vozi se Ante Marković vozom, odjednom voz stane a Ante Marković izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Nema više pruge!
• Brzo, skidajte prugu kojom smo prošli i postavljajte je napred!
Slika treća:
Vozi se Velja Ilić vozom, odjednom voz stane a Velja Ilić izađe i pita mašinovođu:
• Zašto je voz stao?
• Veljo, nema više pruge!
• Ljuljajte voz, neka izgleda kao da se vozimo!

Dva komarca sreću se ispred Poreske uprave, jedan izlazi a drugi bi da uđe. Onaj što izlazi kaže onom drugom:
• Ne vredi ti da ulaziš, ovi unutra isto piju krv!

Ne znam zašto se svi ljute na političare?! Pa, nisu oni ništa uradili.

Ne usisavajte kuću sa slušalicama u ušima. Upravo sam završio sa usisavanjem cele kuće i potom shvatio da usisivač nije bio uključen!

Jednoga dana dođe smrt po Piroćanca. Oko njega se okupila cela familija i on pita:
• Ženo, jesi li tu?
A ona će:
• Tu sam, ljubavi moja.
Pita on svog sina:
• Sine, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
Pita dalje Piroćanac svoju ćerku:
• Ćero moja, jesi li tu?
• Tu sam, tatko, tu sam.
A Piroćanac, sav iznerviran, nastavi:
• Pa kome onda gori svetlo u kupatilu?!