VICOTEKA

Menjam cimera koji hrče za cimerku koja uzdiše.
Šifra: tužan

Šta kaže kurton kada se ujutru pogleda u ogledalu?
• Koji li ću kurac danas da obučem?!

Napravili Amerikanci robota za hvatanje lopova.
• Jednog dana oni odvedu robota u Izreal i za 10 minuta robot je uhvatio 100 lopova.
• Odvedu ga oni u Španiju i za 20 minuta robot je uhvatio 200 lopova.
• Odvedu ga oni u Srbiju i za 10 minuta su im ukrali robota!

Ulazi Mujo u krevet pijan kao torba. Mujo:
• Fato, baš nam je dobro!
Fata:
• Tebi možda je, a meni je zlo od tebe!
Mujo:
• Dušo, matičar je rekao u dobru i zlu, opusti se i spavaj!
Fata:
• A rekao je i dok nas smrt ne rastavi, pa se ti opusti i spavaj!

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Vršili eksperiment o uticaju boje zida na ponašanje bolesnika u jednoj ludnici. Ofarbaju zidove u žuto i svi bolesnici navale da jedu malter. Ofarbaju u crveno - oni još žešće. Kad su ofarbali u zeleno, bolesnici posedaju na pod, ćute i ne mrdaju. Pita doktor jednog od njih:
• A zašto sad ne jedete?
• Čekamo da uzri ...

Pita učiteljica Pericu:
• Perice, zašto rode putuju u Afriku?
A Perica odgovara:
• Da bi i crnke rađale decu!

Pošao Piroćanac kod komšije na kafu pa pred kućom povika:
• Komšijo, jesi li kući?
• Nisam - odgovori ovaj iz kuće.
• Kako nisi, pa opanci su ti tu?
• Otiš'o sam bos!

Šta radi Emir Bekrić kada zakasni na bus?
• Čeka ga na sledećoj stanici.

Na ručku na koji je bila pozvana porodica iz komšiluka, mali Perica se ponudio da izgovori molitvu:
• Dragi Bože, zahvaljujem ti što si mi dao tako dobre roditelje. Hvala na gostima i njihovoj djeci, koja su mi pojeli sve kolače i sladoled. Blagoslovi ih tako da više ne dolaze ponovo. Oprosti komšijinom sinu koji se valjao sa mojom sestrom na njenom krevetu, i njegovoj sestri zato što je jela kobasicu iz gaća moga brata. Ove zime molim te pošalji odjeću svim siromašnim, golim tetama iz tatinog telefona i izgradi skrovište za jadne muškarce koji koriste maminu sobu kada je tata na poslu!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...