VICOTEKA

Menjam cimera koji hrče za cimerku koja uzdiše.
Šifra: tužan

Pita nastavnik Pericu:
• Šta je to anatomija?
• To je ono što svako ima, ali je kod žena lepše!

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno:
• Uhhh!
Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas:
• Pazite na štok, jebem vas smotane.

Šetao Mujo sa sinom po nekom brdu. Naiđu na neku livadu, pa kaže Mujo sinu:
• Vidiš, sine, ovde je tvoj babo prvi put jebav'o. A onde je stajala njena mater i sve gledala.
• Jao, pa šta je rekla?
• Beeeeeeeeee!

Pita tata Pericu:
• Zašto nisi u školi?
• Nastavnica mi rekla da sam izgubljen slučaj. A zašto ti nisi na poslu?
• Iz istog razloga kao i ti, samo meni je to rekao direktor.

Milojko dočekuje Živadina na kapiji:
• Ajde, ajde! Slobodno uđi, ne obraćaj pažnju na psa!
• Znači, nije opasan? ... Ne ujeda?
• Upravo to oću da proverim, ... danas sam ga kupio ...

Raspravljali se Mujo i Amerikanac ko bolje čuje. Kaže Amerikanac:
• Ja jedne večeri zaspao i probudi me neki zvuk u garaži. Siđem dole, pogledam pod auto i čujem kako mi korozija nadgriza motor!
Kaže Mujo:
• Mene jedne večeri probudi nešto u ormaru. Ustanem i otvorim ormar, kad čujem kako mi kaput izlazi iz mode!

Idu tako Mujo i Haso ulicom i Haso pita Muju:
• Je li Mujo, šta bi ti voleo da budeš u drugom životu?
Mujo kaže:
• Konj!
A Haso se iznenadi:
• Mujo bolan, pa ne možeš dva puta isto da budeš!

Ulete Mujo u kafanu i viknu konobaru:
• Haso, rodio mi se sin, daj svima šta piju i men' duplu ljutu!
Raznese Haso piće po kafani, Mujo nastavi da tuče po rakijama pa kad se već lagano napio, zagrli Hasu i pokaza mu sliku sina:
• Vid' mog Muj'ce, Haso, isti ja!
Haso klimnu glavom:
• Ma nema veze, Mujo, glavno da je živ i zdrav!

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...