VICOTEKA

Izveo Piroćanac ženu i decu na večeru. Dolazi konobar da ih usluži i pita:
• Dobro veče, šta želite?
Žena:
• Molim Vas dajte nam jelovnik.
Piroćanac će konobaru:
• Meni ćevape sa lukom, njima jelovnik i odmah naplati!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kasni vojnik na postrojavanje pa trčeći staje u vrstu. Kad ga je video, komandir, besan ko ris viče:
• Vojniče, zašto kasniš?
• Prase!
• Kakvo, bre, prase?
• Slonče!
• Kakvo prase? Kakvo slonče?
U tom trenutku javlja se drugi vojnik, pa kaže:
• Da Vam objasnim gospodine komandire. Znate, ... on je iz Niša ...
• Pa dobro, iz Niša je, ali šta mu znače to prase i to slonče?
• Prase, to znači: prao se!
• Aha! A slonče?
• Pa, sa lončetom!

Nekada si sa ženskim gaćama mogao i auto da opereš, a danas ne možeš ni naočare da obrišeš!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Mujo i Haso planduju na plaži, pa Mujo kaže:
• Moja Fata tek juče naučila da pliva, a vidi je danas, ... roni već dva sta.

Milorad kaže Živoradu:
• Ja i Stojadinka smo kao Romeo i Julija, volimo se mlogo, ali naši nemaju razumevanja za našu vezu pa moramo da se krijemo!
Živorad upita:
• Prijatelju, pa ko može da vam zabrani vezu u 21-om veku, niste vi deca?
• Njen muž i moja žena!

Šta su to tange?
• To su gaće koje nikada neće postati krpa za prašinu!

Neki ljudi ostave nešto iza sebe tek kada čučnu.

Muškarci, postoje tri razloga da na svom polnom organu istetovirate novčanicu od 1.000 eura:
• Možete stalno držati lovu u ruci.
• Možete ležati i gledati kako lova raste.
• Možete davati ženi da troši koliko hoće.

Voze se majka i malo dete autobusom. Čovek koji je sedeo iza njih, poče da se igra s detetom, a ono ga ujede. Majka poče da viče na dete, a čovek da ga brani, jer je malo. Na to će majka:
• Prst tamo, prst vamo, pa posle kod kuće neće da jede!