VICOTEKA

Tokom celog školskog časa Perica uporno gleda u učiteljicu. Pita ga ona na kraju časa:
• Perice, šta je bilo?
• Učiteljice, ja Vas volim.
• Ali, Perice, ja ne volim malu decu.
• Pazićemo, učiteljice, pazićemo ...

Perica i njegov otac poveli svoje dve krave, belu i crnu, u susedno selo da ih bik oplodi. Kada su stigli, otac ostavi Pericu da pazi da krave budu oplođene, a on ode u kafanu na piće. Nakon pola sata, utrča Perica u kafanu sav zadihan i reče ocu:
• Tata, da si samo video kako je bik jebo belu kravu!
Otac mu opali šamarčinu, istera ga iz kafane i poče da viče:
• Pa, jesi li ti normalan! Kako se to izrazavaš pred ljudima! Ne kaže se bik jebo kravu, već da ju je "iznenadio". Hajde sad nazad u štalu i pazi šta ćeš reći sledeći put!
Nakon izvesnog vremena, utrčava Perica opet u kafanu:
• Tata, da si sad video kako je bik iznenadio crnu kravu!
A otac, sav ponosan, upita:
• Kako sine?
• Opet jebo belu!

Pravi muškarci vole obline, jer samo se psi igraju sa kostima.

Zašto je Hitler umro?
• Stigao mu je račun za gas.

Probudi se Perica oko četiri sata ujutru i traži od mame da mu ispriča bajku. A mama kaže:
• Perice, sad će da dođe tata pa će oboma da priča bajke!

• Dobar dan, mi smo Jehovini svedoci.
• Super, izvolite, uđite, da popijemo po pivce.
• Ali, mi ne pijemo ...
• Aha, onda uđite, da budete svedoci kako ja pijem.

Kad neko kaže da gaji osećanja, ja ga zamišljam kako ih seje, zaliva, đubri, ubere, osuši, ... i na kraju popuši.

Vreme je novac, reče konobar i račun sabra sa datumom.

Prodao Bosanac svog papagaja Hrvatu. Papagaj bistar, priča sve u šesnest, samo uvek pozdravlja sa:
• Sellam.
Nezgodno to Hrvatu, blamira ga ptica stalno pred gostima, i odluči on da ga ne hrani sve dok se papagaj ne dozove pameti. Prođe tako mesec dana i papagaj se ućuti. Konta Hrvat, opametio se. Sav srećan odluči da ponovo počne da ga hrani. Izvadi semena i stavi u kavez,  kad će papagaj na to:
• Šućur Allahu, isposti se i ovaj mjesec Ramazana!

Pita doktor pijanca kome se tresu ruke:
• Puno pijete?
• Ne, pola prospem.

Jorgovanka zove komšinicu preko plota:
• Zorice, može li oklagija na pola sata?
A, ova će:
• Ne može, Jorgovanka, ... i ja čekam muža!