VICOTEKA

Ujutru, kada ustanem, popijem jedan bromazepam i čitavog dana imam erekciju srednjeg prsta.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Čak Noris je jedini čovek koji je uspeo da ubedi svoju babu da nije gladan.

Mujo i Fata vodili ljubav, pa posle toga razgovaraju:
• Mujo moj, kakve ti žene više voliš - lepe ili pametne?
Mujo se zamisli, pa odgovari:
• Fato, ne volim ti ja ni lepe ni pametne - ja volim samo tebe!

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

• Tajo, tajo, dođi brzo neko je umro.
• Sine vidiš da igram poker, tako da prvo reci ko je umro i gde, pa da razmislim.
• Ne znam tajo, ali mama kaže da je bolje da dođeš odmah.
• Mama kaže, a? A plače li majka?
• Ne.
• Kuku, neko mi je moj umro.

Sastali se Amerikanac, Francuz, Turčin i Bosanac i počeli da razgovaraju o ponosu. I tako, ... krene Amerikanac:
• Ja sam ponosan na CIA, sve zna, čak i pre nego što se nešto dogodi!
Francuz:
• Ja sam ponosan na Francuskinje, tako su dražesne, ljupke i ne daju se lako!
Turčin:
• Ja sam ponosan na naše tepihe. Skupi su, dobri i malo ko ih može kupiti!
Bosanac:
• Ja sam ponosan na sebe!
Svi ga začuđeno pogledaju i pitaju:
• A zašto?
• Juče sam jeb'o Francuskinju na turskom tepihu, a CIA pojma nema o tome!

Čitavog dana šef traži jednog radnika po pogonu, ali on kao da je propao u zemlju. Tek pred kraj radnog vremena nađe on njega i kaže mu:
• Pa, gde si ti? Čitavog dana te tražim i ne mogu da te pronađem.
• Eee, šefe, danas je teško naći dobrog radnika.

Bračni par hoće da kupi stari zamak. Prilikom razgledavanja pitaju oni vlasnika:
• Da nema ovde slučajno duhova?
A vlasnik odgovara:
• Budite bez brige, ja ovde živim već 500 godina i nisam video ni jednog!

Idu Mujo i Haso na planinu. Mujo malo zamuckuje kad govori, pa, nakon 300 metara kaže:
• Ššaaa ...
Na to će Haso:
• Reći ćeš kad dođemo na vrh. Opet na 700 metara Mujo:
• Ššaaa ...
• Čekaj više, reći ćeš mi na vrhu! - nervozno će Haso.
Dođu oni na vrh planine i sad Haso pita Muju:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šator smo zaboravili!
Vraćaju se oni dole i na 700 metara Mujo opet:
• Ššaaa ...
• More, reći ćeš kad siđemo - kaže Haso.
Opet Mujo na 300 metara:
• Ššaaa..
• Ama, jarane, sačekaj da siđemo!
Dođu oni dole i kaže Haso Muji:
• Šta si hteo?
Mujo:
• Ššaaa ... ša ... šalio sam se.