Vest a ne čudo

Dolazi Milašin kući sa posla i sa vrata kaže Radojki: • Ženo, imam vest za tebe! • Povećali su ti platu? • Ih bre, Radojka, rek'o sam vest, a ne čudo!

Krenula dva Piroćanca u Ameriku. Posle dužeg vremena, kaže jedan drugom: • Koliko još do te Amerike? Na to će drugi: • Ćuti i plivaj!

Dolazi muž kasno kući, sav raščupan i umrljan ružem i puderom. Pita ga žena, sumnjičavim glasom: • I, šta se desilo? • Nećeš verovati, potukao sam se sa klovnom ...

Ulazi baka u autobus i štapom kuca po podu. Mladić koji sedi kaže joj: • Bako, stavite gumicu na štap da se ne čuje kad njime udarate po podu! Baka će na to: • Čuj mladiću, da je tvoj otac stavio gumicu, ja bih imala sada gde da sednem.

Političari nisu krivi što je narod bez posla. Narod je kriv što su ti političari na poslu.

Ulazi plavuša u prodavnicu i traži: • Litar kisele vode, molim! • Ne kaže se kisele vode nego mineralne – ispravi je prodavac. • Dobro. Pored mineralne vode, dajte mi jedne mineralne krastavce i, molim vas, skinite taj mineralni osmeh s lica.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ... Reditelj viknu: • Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo. Seljak kaže: • Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Kako ćemo živeti 2025. godine? • Čekaćemo 2027. godinu, ... da nam bude bolje ...

Fata nad stolom razvlači kore za pitu, nagla se i, da prostite, dobrano naguzila. Dоšao Mujo s posla, ugleda Fatu kako mlati guzovima, zadigne joj suknju i na brzaka kresne. Fata se okrene, pogleda u Muju i kaže: • Ih, bolan, što si brz, već gotovo, a ni koru još nisam uspela razvuć! A Mujo reče: • Ma može i duže, samo žurim, trebo je Haso doć po bicikl! Fata: • Pa bio je već. Mujo: • I, jel se dugo zadržao? Fata: • Pa kako da ti kažem ... 4 kore!

Šta je to depresija: • Depresija je kada kupiš hulahop da vrtiš, a on ti taman!

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže: • Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva! Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega: • Šta je, Cigo, ne možeš? • Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.