Vest a ne čudo

Dolazi Milašin kući sa posla i sa vrata kaže Radojki: • Ženo, imam vest za tebe! • Povećali su ti platu? • Ih bre, Radojka, rek'o sam vest, a ne čudo!

Stoje dva čoveka na santi leda. Kaže jedan: • Vidi, spaseni smo! • Kako znaš? • Evo ide Titanik.

Imamo državu zaostalu u razvoju i političare sa posebnim potrebama.

Pričaju dve programerke: • Vidim imaš novog dečka, bildera - pravi frajer ... !!! • Da, da ... • A kakav je kao muškarac? • Kao moj LAPTOP! • Kako to? • Pa dobra mu je grafička, ali mu baterija kratko drži ... !

Krenuo Crnogorčev sin u Ameriku, pa otac odlučio da ga posavetuje: • Sine, ako vidiš da svi plaču, plači i ti; ako vidiš da svi pevaju, pevaj i ti! Sin upita: • A, tajo, ako vidim da svi rade? • E, onda se skloni da im ne smetaš.

Negde u Bosni ... sin pita majku: • Mama, kako kompjuter zna moje ime? Majka odgovara: • Ne znam Admine, matere mi ...

Pričaju dva matorca, pa prvi pita drugog: • Je l' možeš ti i dalje da jebeš? • Mogu, da kucnem u drvo! - kaže drugi. • Ma, mogu i ja da kucnem u drvo, nego je l' možeš da jebeš?!

Pričaju Mujo i Haso, kad Mujo reče: • Jes čuo bolan Haso, priča se da će biti građanskog rata. A Haso će: • Uh! Dobro je, imamo sreće, mi živimo na selu.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Kako plavuša pravi pekmez? • Tako što ljušti krofne!

Pitali Piroćanca kako je moguće da tako loše zna gramatiku srpskog jezika, a on odgovori: • E, bate, da je Vuk Karadžić rođen u Pirot, ja bi vi bio lektor na Er-Te-Es!