VICOTEKA

Direktoru škole zvoni telefon:
• Halo, je li to direktor?
• Da, izvolite!
• Moram da Vas obavestim da Marija Jović danas neće doći u školu, bolesna je pa će ići kod lekara.
• U redu, a smem li da znam ko zove?
• Moja mama.

Saobraćajni policajac zaustavlja automobil zbog prekoračenja brzine:
• Gospodine vozili ste 140 Km/h a dozvoljeno je 100.
Vozač poče da sebrani:
• Pa ne znam baš da li je bilo tako. Programirao sam na „cruise control“ da vozim 100 Km/h. Možda vaš radar nije skoro atestiran?
Ne dižući pogled, njegova žena koja je sedela pored njega i štrikala reče:
• Ne budi lud dušo, pa znaš da naš auto nema „cruise control“.
Dok je policajac pisao kaznu, vozač se okrenu prema svojoj ženi i zaurla:
• Možeš li ti držati jezik za zubima nekada?
Žena se osmehnu i reče:
• Možeš biti srećan što te je „radar detector“ opomenuo na vreme, pa si sa 200 usporio na 140 Km/h.
Tada policajac poče da piše i drugu kaznu zbog ilegalnog posedovanja „radar detectora“, a vozač se prodera na ženu:
• Prokleta ženo, da li ti ikada ćutiš? Začepi gubicu!
Policajac pogleda dalje i reče:
• A moraću da vas kaznim i zato što niste stavili sigurnosne pojaseve!
Tu vozač poče pravdanje:
• Vidite gospodine, imao sam pojas, ali sam ga skinuo kad ste me zaustavili da bih izvadio vozačku dozvolu koja mi je u zadnjem džepu pantalona.
Na to će njegova žena:
• Dragi, znaš i sam da nisi imao pojas, jer ti nikada ne stavljaš sigurnosni pojas dok voziš.
I dok je policajac počeo da piše i treću kaznu vozač divljački dreknu na svoju ženu:
• Zašto već jednom ne ućutiš?
Policajac pogleda u ženu pa je upita:
• Gospođo, da li vaš suprug uvek ovako razgovara sa vama?
A žena će na to:
• Ne uvek, gospodine, samo kad popije ...

Za vreme rata uđu Rusi u selo. Pronese se vest da siluju sve žene redom. Kada Lala to čuje, on se zabrine, pa sakrije Sosu u šupu. Vireći kroz rupicu, Sosa ugleda kako jedan vojnik juri njihovu kozu. Viče Sosa iz šupe:
• Pusti me, Lalo, ovo nisu Rusi, ovo su Kozaci.

Vlasnik izdaje stan i u kuhinji priča sa novim stanarom:
• Prilično je flekav zid - konstatuje novi stanar.
• Da, prethodni stanar je bio hemičar.
• Znači, ovo su hemikalije ...
• Ne, to je hemičar.

Radio Mujo u rudniku uglja, i jednog dana dogodi se nesreća u njegovoj smeni. Dosta njegovih kolega je poginulo, a među njima i cela Mujina ekipa. Mujo je bio povređen i kad se vratio kući posle mesec dana provedenih u bolnici, upita ga Fata:
• Bolan, Mujo, je l' znaš da su sve komšinice dobile odštetu od 50 hiljada eura za poginule muževe, a ja hiljadu za tvoju povredu?
• Ne, Fato, al' neka su!
Fata ga pogleda ispod oka i upita:
• Ma jest', al' reci ti meni, gde si ti bio kad se urušilo?
Mujo slegne ramenima i odgovori:
• U WC-u.
Fata zatrese glavom i reče odlazeći u kuhinju:
• E, moj Mujo, kad god se pare dele, ti negde sereš.

Jednog dana učiteljica je zadala da se napiše sastav koji sadrži reč: ananas. Perica je napisao:
• Moj tata je primio platu, napio se i sve potrošio, a na nas nije mislio.

Pitali Cigu na ulici:
• Šta Vi mislite o zatvorenim bazenima?
Ciga će:
• Pa ja mislim da treba da ih otvore, da se narod kupa!

Zgodna studentkinja nikako da položi ispit pa je profesor malo kritikuje. Ona, svesna svoje lepote i šarma, reče:
• Profesore, sve ću učiniti da položim ispit!
• Baš sve?
• Baš sve!
• Jesi li sigurna?
• Jesam, profesore, moram da položim ispit! Sve ću uraditi, samo kažite šta treba.
• Dobro, onda, reci mi šta radiš u petak uveče?
• Ništa, profesore!
• A kako bi bilo da malo učiš?

Pita baka, unuka:
• Sine, kako se, beše zove, onaj Nemac što nam sakriva stvari po kući?
• Alchajmer, bako, Alchajmer - odgovori unuk!

• Srce moje, šta ima za ručak?
• Ništa, mužiću moj!
• Pa i juče je bilo ništa?!
• E, pa skuvala sam za dva dana!

Zašto plavuša nosi sat na nozi?
• Zato što želi da ide u korak s vremenom.