VICOTEKA

• Dugo ste ribolovac?
• Već 10 godina.
• I nije vam dosadno sedeti satima i čekati da riba možda zagrize?
• Jok! Uvek se nađe neka budala koja postavlja glupa pitanja!

Pita tata Pericu:
• Zašto nisi u školi?
• Nastavnica mi rekla da sam izgubljen slučaj. A zašto ti nisi na poslu?
• Iz istog razloga kao i ti, samo meni je to rekao direktor.

Mama:
• Sine, zašto se više ne družiš sa onim Zvonkom?
Perica:
• Pa, da li bi se ti družila sa nekim ko pije, puši i drogira se?
Mama, sva ponosna na sina:
• Naravno da ne.
Perica:
• Vidiš, neće ni on!

• Tata, meni se piški – kaže Perica tati.
• Pa dobro sine, hoćeš li da te mama vodi da piškiš? – pita tata.
• Neću da me vodi mama!
• Pa dobro je l’ hoćeš da te ja vodim?
• Neću ti da me vodiš!
• Je l’ hoćeš sestra da te vodi?
• Neeeeću!
• Pa ko onda da te vodi?
• Hoću baka da me vodi.
• Baka? A što baka sine?
• Tresu joj se ruke ...

Brijući mušteriju, brica ga dva puta poseče. Da bi popravio utisak on započinje razgovor:
• Jeste li dolazili ranije kod nas?
• Ne, ruku sam izgubio u ratu!

Ne usisavajte kuću sa slušalicama u ušima. Upravo sam završio sa usisavanjem cele kuće i potom shvatio da usisivač nije bio uključen!

Posle zemljotresa dovikuju se dve komšinice:
• O ooo, Radojka, oseti li ga ti noćas?
• Oseti, oseti, kako da ne osetim, ... da je bio duži ja bi crkla!

Pitali Pericu koju bi pre izabrao za ljubavnicu - učiteljicu ili bolničarku?
• Učiteljicu - odgovara Perica.
• A zašto?
• Zato što učiteljica kaže: molim vas ponovite, - a doktorica kaže: molim sledeći.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Razgovaraju dva dečaka u autobusu:
• Kakva je razlika između policajca i magarca?
Iznenada im priđe policajac koji je čuo razgovor i upita:
• Kakva je, dečko, ... kakva?
Dečak sav prestravljen reče:
• Nikakva gospodine, ... nikakva!
Policajac na to radosno odgovori:
• Tako sam i mislio!

Dođe mali crnac u obdanište. Pita ga vaspitačica:
• Voliš li ti belu decu?
A dete odgovori:
• Ja sam dobro dete i ne biram, jedem sve ...