VICOTEKA

Nemački ovčar ulazi u poštu, uzima formular za telegram i napiše:
• Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf.
Službenik na šalteru pogleda telegram i kaže:
• Ovde ima samo devet reči. Možete za istu cenu poslati još jedno "vuf"!
Pas na to odgovori:
• Ali onda poruka ne bi imala smisla!

Uđe domaćin u štalu kad tamo – kobila crkla. Počne on da jauče, to je jedina kobila koju je imao. Utom se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ pet puta, kobila će oživeti.
Počne domaćin da kreše vilu, ali posle četvrtog puta otkaže mu srce i on padne mrtav pored kobile. Nakon nekog vremena u štalu uđe stariji sin i tamo zatekne i oca i kobilu mrtve. Počne da kuka i hvata se za glavu. Opet se pojavi vila i kaže:
• Nemoj tugovati. Ako me opališ 10 puta, oživeće ti i otac i obila.
Krene on da kreše vilu, ali posle osmog puta doživi srčani udar i padne mrtav.
Posle nekog vremena u štalu uđe mlađi sin i tamo zatekne stravičan prizor – otac, brat i kobila leže mrtvi. Dok je kukao i jaukao, pojavi se vila i kaže:
• Ako me opališ 25 puta, oživeće i otac i brat.
Krene on da kreše vilu – 25., 26., 27. put i – vila doživi srčani udar i umre. Na to će sin:
• Oćeš ti 25 puta, ... i kobila je crkla posle 15. puta, a nećeš ti!

Jednog lepog dana naš vrli premijer i njegova supruga šetaju Knez Mihajlovom. Stanu kod jednog izloga, gledaju cene i čude se kako su porasle cene osnovnih životnih namirnica, skoro kao cene luksuznih artikala. Tu premijer dobi napad osećajnosti, oči mu se napuniše suzama, supruga ga teši. Prilazi pandur:
• Gospodine premijeru, ima li problema?! Vidim, plačete ...
• Ma ništa, ništa ... Gledam cene u izlogu i mislim se, kako li je teško našim penzionerima, kada ništa ne mogu priuštiti sebi sa tako jadnim penzijama. To je strašno, užas ...
Prilazi jedan penzioner, vidi uplakanog premijera i saosećajno pita pandura:
• Je li, Boga ti, zašto plače naš premijer?
Pandur ga tresne pendrekom po tintari:
• Zbog tebe, pizda ti materina, zbog tebe ...

Moj dragi ima najveći ... minus na tekućem računu!

Vraćaju se Mujo i Haso sa ekspedicije po Antarktiku. Na izlasku iz aviona, još na stepenicama, mašu rukama i nešto očigledno raspravljaju. Dograbe prvog čoveka koji se tu našao i Mujo ga pita:
• Je li, postoje li ovoliko visoke časne sestre? - i pri tom pokaže rukom na jedno metar od zemlje.
Ovaj odgovori da ne postoje. Mujo se okrene Hasi i kaže:
• Ama, bolan, Haso, jesam li ti rekao da smo tucali pingvine.

Kod muškarca prvo primetim oči, ... dok mi gleda u sise!

Nikad ne obaraj ruku sa momkom koji šest meseci nije imao devojku.

Jedan uobičajeni bračni dijalog:
• Draga, gde je čaj? Ne mogu da ga nađem ...
• Pa tamo gde bi i trebalo da bude, idiote. U šarenoj fioci, u plastičnoj kutiji za kafu, na kojoj piše ŠEĆER!

Razgovaraju dve komšinice:
• Je li, komšinice, ko je onaj zgodni frajer koga si jutros ispratila iz stana?
• A, to je student četvrte godine medicine ...
• Redovan?
• Ma, jok, samo kad mi je muž na putu.

Vozi se tip motorom, i slučajno spiči vrapca u letu. Bilo mu je žao, stao je i video da je vrabac još živ. Ponese ga kući i stavi u kavez sa malo vode i hleba. Par sati kasnije, kad se vrabac probudio, pogledao je oko sebe i počeo je da razmišlja:
• Rešetke, hleb, voda, ... ubio sam motociklistu!

Došla zima i Lala otišao napolje da nacepa drv. Pošto je bilo jako hladno, ubrzo mu se ruke smrznu i on otrči u kuću da se ugreje. Sosa to vidi i kaže mu:
• Daj Lalo stavi ruke meni između nogu, ugrejaće se udmah.
Lala tako uradi i stvarno, ruke se ugrejaše začas. Ponovo on izašao da cepa drva, ... opet ista svar. Otrči on u kuću, stavi ruke Sosi između nogu i one se opet brzo ugreju. Opet on izađe da cepa drva i opet ista svar. Utrčao on u kuću da stavi ruke Sosi između nogu, a Sosa dreknu:
• Pa dobro Lalo, hoće li se tebi ikad uši smrznuti?