VICOTEKA

Nemački ovčar ulazi u poštu, uzima formular za telegram i napiše:
• Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf.
Službenik na šalteru pogleda telegram i kaže:
• Ovde ima samo devet reči. Možete za istu cenu poslati još jedno "vuf"!
Pas na to odgovori:
• Ali onda poruka ne bi imala smisla!

• Draga, moram ti reći istinu: firma je bankrotirala, otac me izbacio iz testamenta i oduzeo mi auto. Hoćeš li me i dalje voleti?
• Naravno dragi, ali ćes mi jako nedostajati!

Otišao pandur da kupi taksene marke na trafici i pita prodavačicu:
• Imate li taksene marke od pet dinara?
• Imamo!
• A pošto su?

Učiteljica pita decu:
• Da li Bog postoji?
• Da, postoji?
• Možete li ga videti?
• Ne.
• Možete li ga dodirnuti?
• Ne.
• Pa, onda on ne postoji
Perica upita učiteljicu:
• A, učiteljice, imate li vi mozak?
• Imam.
• A, možete li da ga dodirnete?
• Ne.
• A, možete li da ga vidite?
• Ne.
• Pa, da li ste onda sigurni da ga imate?

Bila plavuša na koncertu Zdravka Čolića. Na kraju koncerta zamoli ona njega:
• Aj’ mi napiši na ruci svoj autogram.
Čola joj objasni:
• Obrisaće se ako ti ga tu napišem.
• Ma jok! Čim stignem kući, prepisaću ga na papir.

Kada sa dvanaestog sprata istovremeno bacimo mačku i baterijsku lampu, a obe padnu u isto vreme, šta možemo da zaključimo?
• Mačka leti brzinom svetlosti.

• I, majstore, kakve su vesti?
• Ovako, imam dobru i lošu vest!
• Uf, 'ajde daj prvo lošu.
• Mora ceo motor da se menja!
• A dobra vest je ...?
• Prošla me je prehlada!

Dolazi Piroćanac kod vulkanizera da mu zakrpi kurton, a ovaj mu odgovara:
• Ne krpimo kurtone!
Poče Piroćanac da ga moli i da dosađuje, pa ovaj popusti i zakrpi mu kurton. Ne prođe dugo, kad ovaj opet dolazi na krpljenje, i ovaj mu ga zakrpi. Dolazi on i treći put, a vulkanizer ga dočeka iznerviran:
• Dva puta sam ti ga krpio, šta više ‘oćeš?!
• Ma nisam sad došao da mi ga zakrpiš, nego da mi ga balansiraš.

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...

Kako danas popovi počinju da pevaju?
• Gospodi podiluj, gospodi podiluj ...

• Izvinite, imate li šibicu?
• Nemam, ali izvolite upaljač ...
• Hvala, ali toliko retke zube ipak nemam!