VICOTEKA

Zet ispraća svoju taštu na aerodrom. Kada avion polete zet viknu:
• Bože, uzmi je, sada ti je najbliže.

• Šta studiraš?
• Medicinu!
• E, da te pitam, celog dana mi curi nos. Šta da radim?
• Obriši ga maramicom!

Dođe Mađarica kod svoje komšinice Sose:
• Ooo, moja Sosa, imam jedno problem, moja muž loše jebe.
• Eržika draga, ne kaže se moja muž loše jebe, nego moj muž loše jebe.
• A ne Sosa, tvoja muž dobro jebe, ali moja muž loše jebe ...

Sosa budi Lalu u 3 sata ujutro:
• Lalo, mužu moj, ja bi se jebala!
Lala joj odgovara:
• Ta, jesi li ti normalna, di ćeš naći nekoga u 3 ujutro?!

Novi padeži kod Srba:
• Koruptiv. Kome? Koliko?
• Rokativ. Koga? Čime?

Priča Lala svojim unucima kako su se patili za vreme drugog svetskog rata:
• I tako se mi najeli šunke, slanine, švargli i kulena, kad ono nemci zauzeli bunar ... a paradajz slabo rodio, pa smo morali piti vina!

Bili Slovenac, Bosanac, Srbin i Crnogorac u jednom avionu. Iznenada, avion se pokvari i počne da pada. Pošto su u avionu bila samo tri padobrana, a njih četvorica, svaki počne da se otima za padobran. Kaže Crnogorac:
• Nas je malo. Ako ja poginem, biće nas još manje.
Bosanac mu da padobran. Zatim kaže Slovenac:
• Mi Slovenci smo pametni ljudi, šteta bi bilo da ja poginem. Srbin mu da padobran. Slovenac i Crnogorac iskoče, a Bosanac kaže Srbinu:
• Šta ćemo ja i ti, jarane? Nas dvojica, a jedan padobran.
Srbin odgovori:
• Ne brini se ti ništa, imamo mi dva padobrana. Ja sam Slovencu dao ranac – on je pametan, smisliće nešto do zemlje.

Koja je definicija Lovačkog društva?
• To je naoružana skupina pijanih ljudi koja kroz šumu ide u kafanu.

Dolazi žena kući sva raščupana i poderane odeće:
• Pa šta se desilo? - upita zabrinuti muž.
• Znaš, imam za tebe jednu lošu i jednu dobru vest.
• Šta je loše? - upita muž.
• Znaš, ... totalno sam uništila auto.
• O Bože, pa šta onda ima dobro da mi kažeš?
• Paa, oduzeli su mi vozačku dozvolu.

Piše ciga sinu u vojsku i kaže:
• Ovdi je sve lepo, a ima i novosti - i majka i žena ti rodile po jednog burazera ...

Stari farmer napisao je pismo svom sinu, koji je nevin završio u zatvoru:
• Ove godine ne mogu da zasadim krompir. Zemlja je jako tvrda i nemam snage da kopam. Znam da bi mi ti pomogao da si ovde.
Sin je odgovorio:
• Budalo, ne kopaj zemlju. Ispod sam zakopao oružje!
Policija je, pre slanja, pročitala pismo i sledećeg dana raskopala zemlju, ali ništa nije pronašla. Sin je ponovo pisao ocu:
• Zasadi sada krompir, oče. Ove je najviše što sam mogao da uradim odavde.

Pouka: Kada ima želje, ima i načina!