VICOTEKA

Kakve sam sreće, meni bi i da sam matičar, svaka rekla NE!

Ako je plava kuća levo, a crvena desno, gde je bela kuća?
• U Vašingtonu!

Bila ja u Makedoniji neki dan, kupovala sladoled i onaj me pita:
• Koliko sakaš da ti ga natreskam?
Ja pobegla, nisam ni kupila sladoled.

Upecao Lala ogromnog soma i odneo Sosi:
• Bacider ga malkice u brašno, pa ondak onako malko u ulje ... nek se čvari u tiganju.
• Bog s tobom Lalo, otkud nam brašna?
• Pa dobro, ondak samo ulje ...
• Ta idi begaj, znaš da nemamo ni ulja.
• Ta skuvaj bar jednu dobru čorbu!
• Izem te blesavog, na šta da skuvam kad su nam odsekli struju!
• Pa šta da radim? Idem da ga bacim nazad u kanal.
Baci Lala soma u kanal, som se praćakne, iskoči malo iznad vode i vikne:
• Živela Srbija!

Pitala učiteljica decu šta će biti kada odrastu:
• Ja ću biti mafijaš - kaže mali Ivica.
• Pobogu dete, pa zašto baš mafijaš?
• Mafijaši su najjači, imaju puno para, vole ih žene, voze dobre automobile ... Baš kao onaj najnoviji model dole što je parkiran.
Javlja se mali Toma i kaže:
• Ja ću biti političar ... Predsednik države!
• Ajde, to je već lepše, ali zašto bi baš u politiku Tomo?
• I oni imaju puno para, niko im ništa ne može, čuvaju ih telohranitelji, imaju vile na obali reke i velike stanove, voze se u dobrim automobilima ... Baš kao onaj najnoviji model što je dole parkiran ...
• A šta bi ti voleo da budeš? - upita učiteljica malog Pericu.
• Ja želim da budem dlakav po ceeelom telu!
• Bože Perice ... Pa zašto baš dlakav, od čega ćeš živeti, u cirkusu ćeš možda da nastupaš?!
• Vidite učiteljice, moja sestra je dlakava samo malo između nogu, a ono dole je njen Mercedes!

Završila se bračna noć, pa se mlada žali:
• Uopšte nisi ispunio moja očekivanja!
• Šta sad mogu, rekao sam da ću ispuniti prazninu u tvom životu, ali nisam imao pojma koliko je velika - odgovori mladoženja.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Pita Fata Muju:
• Šta bi volio, u šta da se ja pretvorim?
Mujo odgovara:
• U kalendar.
Fata će:
• Je l' da me gledaš svakog dana?
Mujo odgovara:
• Ne, nego da te menjam svake godine!

U čemu je razlika između pite i tašte?
• Pita je dobra kad je vruća, a tašta kad se ohladi.

• Hej ćao, ti beše ono završila književnost na Filološkom fakultetu, jel da?
• Da, da ... sa prosekom 9,5!
• Stvarno? Svaka čast, baš lepo! Nego, ... pošto su ti ovi krastavci i šargarepe?

• Dobar dan, ako može par pitanja, imate li vi "Parove"?
• No.
• A "Farmu"?
• No.
• A "Maldive"?
• No, no!
• Pa što onda bežite iz Sirije?