VICOTEKA

Ide Mujo ulicom, vidi Hasu kako po poledici nosi prozor i pita ga:
• Bolan, Hasane, gde ćeš s tim prozorom?
• Kod stakloresca da ga zastakli - odgovara Haso.
• Zašto kada nije polomljeno?
• Dok stignem do stakloresca po ovoj poledici, sigurno će se razbiti.

• Jes' ti čuo, Haso, ko je Betoven?
• E, baš ja znam ko je Betoven - odgovori Haso.
• E, nećeš ni znat kad ne ideš u večernju školu - reče Mujo.
• Jes' ti, Haso, čuo za Mocarta?
• E, nemam ti ja veze sa Mocartom.
• E, nećeš ni imat kad ne ideš u večernju školu.
• Slušaj ti, Mujo, jes' ti čuo za Jozu bubnjara?
• Nisam.
• E, to je taj što ti ide kod žene kad ti ideš u večernju školu.

Spustio se NLO u blizini jednog sela u centralnoj Srbiji. Ispred kuće sede dva muškarca. Prilazi im vanzemaljac:
• Zdravo. Ja sam Saturn.
• Deder Aleksa, sipaj jednu Saturnu.
Ispiše oni. Muškarci gledaju nekud u stranu. Opet će vanzemaljac:
• Ja sam Saturn.
• Aleksa… sipaj još jednu Saturnu.
Opet oni ispiše, opet muškarci gledaju nekud u stranu, ...
• Ljudi! Ja sam vanzemaljac!
• Aleksa, ... nemoj više da sipaš Saturnu.

Razgovaraju dve prijateljice:
• U ovoj vazi je pepeo moga muža!
• Oh, nisam znala da je umro!
• Ma nije umro, samo ga mrzi da ustane i uzme pepeljaru!

Prevarila Fata Muju i priznala mu. Mujo je, sav snužden, upita:
• Pa, dobro, Fato, zar ti ja nisam bio dobar? Sve sam ti ugađao.
Fata odgovori:
• Mujo, veruj, desilo se sasvim slučajno.
Mujo je zbunjeno pogleda i upita:
• Kako slučajno?
Fata krenu da objašnjava:
• Bio je mrak, ja legla da spavam. On ušao na kapiju - isto kao ti. Ušao u kuću - isto kao ti. Ušao u sobu - ama, isto kao ti. Legao pored mene - ama, baš kao ti. Sredio me ama isto kao ti. E, kad je rekao da će još jednom, tek sam onda shvatila da to nisi ti.

Kratkovidi profesor šeta pogledom po učionici, zatim uperi prst u jednog koji je stajao pored prozora:
• Ti, pored prozora! ... Ponovi šta smo učili na prošlom času!
• Ma otkud znam ...
• Kako ne znaš? Zašto sinoć nisi obnovio lekciju?
• Pa ... sinoć sam igrao poker sa prijateljima, pa smo malo cugnuli, pa smo zaglavili jutros do tri ...
• Šta?! – zagrcnu se profesor.
• Pa šta ti radiš ovde, nesrećo jedna?!
• Ja? Pa ... poslali me iz firme da popravim radijator ...

Pita učiteljica decu:
• Šta je to herojstvo?
Javi se Perica i kaže:
• Herojstvo je kad nekom spaseš život.
• Bravo Perice! - kaže učiteljica.
• A jesi li ti nekom spasao život?
• Jesam, svom sestriću!
• A kako Perice? - znatiželjna je učiteljica.
• Pa lepo, sakrio sam sestrine antibebi pilule.

Otišla baka kod lekara i kaže:
• Doktore, moj život više nema smisla, kako da se ubijem a da se ne mučim dugo?
• Pa, ako imate pištolj, onda je najjednostavnije da se upucate u srce.
• Imam pištolj, ali ne znam gde mi je srce.
• Pa, tačno kod leve bradavice, samo se upucajte tamo, i gotovo.
• Fala, doktore!
Ode baka kući, cilja bradavicu, opali i ...
• Uuuhh ... moje koleno.

U nekoj šetnji posle posla, jedan programer se poverava drugom:
• Znaš, imam problem ... neće da mi se digne ...
• Jesi li probao iz safe moda?
• Jesam. Neće ...

Pita učiteljica Pericu šta je to katastrofa. Kaže Perica:
• To je kad lisica pokolje kokoške.
Učiteljica:
• Pa, to nije katastrofa, to je šteta.
Sutra učiteljica pita isto pitanje. Perica odgovara:
• To je kad avion u kom se nalazi puno političara eksplodira i padne u okean!
• Bravo Perice, to jeste katastrofa.
• Ali nije šteta.

Voze se majka i malo dete autobusom. Čovek koji je sedeo iza njih, poče da se igra s detetom, a ono ga ujede. Majka poče da viče na dete, a čovek da ga brani, jer je malo. Na to će majka:
• Prst tamo, prst vamo, pa posle kod kuće neće da jede!