VICOTEKA

Nemački ovčar ulazi u poštu, uzima formular za telegram i napiše:
• Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf. Vuf.
Službenik na šalteru pogleda telegram i kaže:
• Ovde ima samo devet reči. Možete za istu cenu poslati još jedno "vuf"!
Pas na to odgovori:
• Ali onda poruka ne bi imala smisla!

Dama u poodmaklim godinama stoji na pramcu broda za krstarenje, čvrsto držeći svoj šešir obema rukama da ga vetar ne oduva. Jedan gospodin se približi i kaže:
• Oprostite mi, gospođo, ne želim da Vam smetam, ali da li ste primetili da vetar podiže Vašu haljinu vrlo visoko?
• Da, jesam, ali trebaju mi obe ruke da zadržim šešir na glavi.
• Ali, gospođo ... jedna dama vaših godina treba da zna da su njeni intimni delovi izloženi javnosti! – kaže kavaljer.
Dama baci pogled prema dole i odgovori:
• Gospodine, sve što vidite kada se haljina podigne, staro je preko šezdeset godina. A šešir sam kupila juče!

Dolazi mali Zemunac kući i naleti na ćaleta:
• Što su ti crvene oči?
• Duvao sam travu, tata ...
• Lažeš pičko, plakao si!

Prozvao nastavnik Pericu i pita ga:
• Reci mi jednu poslovicu, Perice.
• Bez alata nema zanata.
• Bravo Perice, reci nam još jednu poslovicu.
• Pametnom je i jedna dosta!

Kaže žena mužu:
• Danas su mi rekli kako imam lepe noge!
Na to će muž:
• A nisu ti rekli kako imaš veliku guzicu?
• Ne! Tebe uopšte nismo pominjali - odgovori žena.

Tri penzionera mudruju uz čašicu. Prvi kaže:
• Kad ja umrem, pokopaće me u drvenom sanduku.
Drugi kaže:
• Ja ću se tražiti da me kremiraju.
Treći dodaje:
• Obzirom koliko sam popio, mene će verovatno flaširati ...

• Izvukao sam sedmicu na Lotou!
• Stvarno!?
• Da, a zatim još samo osmicu i desetku!

Prodavac iz Teleshop-a ubeđuje potencijalnog kupca:
• Zaboravite odmah sve što ste znali o jastucima!
• Dobro, važi!
• Da li znate kakav jastuk Vama treba?
• Šta je to jastuk?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Kada umreš, ti ne znaš da si umro i nije ti teško. Teško je drugima. Isto je i kada si glup.

Razgovaraju kolege na poslu:
• Jesi li se pomirio sa ženom? Vidim cepate drva!
• Ne, ... to smo samo delili ormar!