Daj sto dinara za dete

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare: • Daj sto dinara za dete. Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor: • Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare? • Pa evo ti dete.

Voze se tata i ćerkica vozom. Ćerka gledajući kroz prozor oduševljeno reče: • Tata, tata, kako su lepi oni konjovi! • Nisu konjovi nego konji, i nisu konji već krave!

Majka najbolje zna, a moja jednom prilikom reče: • Najvažnija su realna očekivanja, mi smo tebe upisali u školu samo da dobiješ boginje! Sve preko toga je premija.

Dobio sin za punolestvo od oca pare da ode u javnu kuću da se malo istrese. Na putu do javne kuće naiđe na babu koja ga pita gde ide? On reče da se zaputio u javnu kuću, a baba predloži da kresne nju i sačuva pare. Klinac se složi i odradi posao. Primetio je da ga je malo grebalo dok je radio al' nije ništa rekao. Vrati se kući, otac ga upita kako je bilo, a on kaže da je bilo fantastično. Ćale mu da pare da ode opet sutradan. Klinac opet naiđe na babu i opet ista priča, samo ovaj put ga nije ništa grebalo. Upita babu u čemu je fora a ona kaže: • Pa, vidiš sinko, na početku su bile kraste, a sada je gnoj.

Sedi zeka na obali reke, puši, pije i peca. Prođe lija na novom harliju: • O, lijo, ima se, može se! - kaže zeka. • Znaš šta, zeko, ja ne pušim, ne pijem, tako uštedim pare i, eto, kupim harlija. Tako oni završe razgovor. Sledećeg dana zeka opet na obali reke, puši, pije, oko njega 20.000 konzervi, ... i peca. Prođe lija u crvenom ferariju: • O, lijo, ima se, može se! • E, pa ja ne pušim i ne pijem, tako uštedim pare i kupim ferari! Tu opet završe razgovor. Sledećeg dana lija kod kuće pere svog ferarija, kad ... proleti zeka u avionu: • O, zeko, ima se, može se! • E, lijo, ja prodao ambalažu!

Bio Ciga u vojsci kad je sneg napadao na plato u kasarni. Kapetan tu postrojio vojsku pa kaže: • Ko pišanjem ispiše svoje ime u snegu dobija 10 dana odsustva! Svi krenu da pokušavaju, samo Ciga stoji. Dođe kapetan do njega: • Šta je, Cigo, ne možeš? • Ma, mogu gos’n kapetan, al’ da mi ga pridržiš, ... ja sam nepismen.

Došli Mujo i Haso u Frankfurt i zaustave se na benzinskoj pumpi, radnik pita: • Super? • Jok bolan, vodu do vrha! Fritz se čudi, ne veruje, ali toči vodu u rezervoar stojadina. Potom izađe Mujo iz auta, ubaci u rezervoar neku tabletu, zatvori poklopac i odveze se. Drugi dan isto tako, treći takođe i onda Fritz o tome obavesti svog direktora Dietricha. Dođe Mujo opet sledećeg dana, isti postupak, ali ovaj put direktor dođe i kaže: • Hoćete li mi, gospodine, prodati te vaše tablete za milion maraka? • Neću, hoću najmanje 2 miliona. Direktor kaže da je u redu, donese lovu i uzme tablete. Muji napune vodu, on ode, a Haso ga pita: • Bolan, Mujo, a na šta ćemo se sad voziti kad si ti prodao one tablete? • Pa na plin, kao i do sada - odgovori Mujo.

Oženio se Lala. Prošao jedan mesec a Sosa počela da se pakuje. Pita nju svekrva: • Gde ćeš ti, Soso? • Idem ja odavde, pa ovaj Vaš me nije ni jednom opalio. • Pa je li, sine, je l' to istina? - pita majka Lalu. • Jeste, ne znam ti ja šta tu treba raditi. • 'Ajte vi lepo kod doktora - veli im majka. Poslušaju oni i odu do lekara. Primio on njih, te se ubi da objasni Lali šta se tu radi. Ali Lala ništa ne sluša već zvera okolo. Dosadi lekaru da objašnjava te uhvati Sosu, skine gaće i opali je tu na stolu. Kada je završio kaže Lali: • Vidiš, Lalo, ovako ćeš morati svaki dan. • Ta, jel'te doktore 'oće l' moći sama ili moram i ja da dolazim sa njom?

Prelepa dama ulazi u kancelarju sekretarice direktora i upita sekretaricu: • Da li je direktor slobodan i da li može da me primi. • Za takvu damu kao što ste Vi naš direktor uvek nađe vremena i mnogo više od toga, a može se desiti da Vas izvede i na ručak. • Hvala lepo – kaže dama – najavite me, ja sam njegova supruga.

Olujna noć, dva sata posle ponoći, neko lupa na vrata kuće. Muž otvara, kad pred njim pijanac, jedva stoji na nogama i moli ga da dođe i malo ga pogura. Muž, sav nevoljan: • Daj čoveče, dva sata je! - zalupi mu vrata pred nosom i vrati se u krevet. Žena ga upita: • Ko je to bio u ovo doba noći? • Ma neka pijandura traži da ga poguram! • Pa jesi li mu pomogao? • Nisam lud, dva sata je posle ponoći a napolju lije kao iz kabla! • Sram te bilo, a sećaš li se kad smo se pre dva meseca vraćali od kumova, kad ti je auto crk'o na onoj kišurini? Da se ona dvojica nisu zaustavila da te poguraju, ko zna kako bismo se vratili kući! Muž se postidi, prizna da je preterao, obuče se, otvori vrata i izađe na kišu i prodere se u mrak: • Alo, gde si, jesi tu? • Jesam - prodere se i pijanac. • Treba li da te poguram? • Treba, hvala! • A gde si? • Evo me na ljuljašci.

Ko kaže da u Srbiji nema reda? Red u pošti, red u baci, red u opštini, red u ambulanti, red u prodavnici, ...