VICOTEKA

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare:
• Daj sto dinara za dete.
Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor:
• Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare?
• Pa evo ti dete.

Pita mali Zemunac oca:
• Ej, ćale, š'a je to 'viluk'?
• Viluk? Ne'm pojma! 'De si to čuo, bre?
• U školi, ćale! Rekla učiteljica: Okačite jakne, 'nači, viluk!

Šta ćeš dati plavuši koja ima sve?
• Penicilin.

Došao zeka kod mede i moli ga da ga prošvercuje preko grane. Kaže zeka:
• Molim te, medo, prošvercuj me preko grane.
• Ne mogu, zeko, kako ću bre ...
• Ajde, medo, molim te. Evo, ja ću se uvućie u tvoj prednji džep i neću ni zucnuti ...
• Dobro, ajde.
Došli oni na granicu, kad carinik gleda medu i nešto mu sumnjiv, pa kaže:
• Je li, medo, šta ti je to u prednjem džepu?
Meda brzo zvekne šakom iz sve snage po džepu, stavi ruku u džep i izvuče:
• A to, to mi je zekina slika ...

Kaže najstarija časna sestra ostalim sestrama u manastiru:
• Kćeri moje, ako je neka od vas videla muški polni organ, neka se javi.
Jave se dve sestre:
• Mi smo ga videle, majko.
• Operite oči ovom svetom vodom i bićete oslobođene greha! – kaže im najstarija.
One tako urade i vrate se u grupu. Majka Marija nastavi:
• Sad, ako je neka od vas dodirnula rukom onu stvar, neka priđe i opere ruke, i biće slobodna od greha.
Javi se jedna sestra i počne da pere ruke, kad se iz grupe začuje neka druga:
• Ne prljaj tu vodu toliko, ja ću sad morati usta tu da ispiram!

Nemati vaginu ne znači imati muda.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Kolege se na Vas žale da se ponašate u firmi kao da ste sam Bog!
• Pa, ... ja to i jesam!
• A kako ste došli do toga?
• Jednostavno, ... kada sam počeo da mu se molim, shvatio sam da pričam sam sa sobom.

Vršili eksperiment o uticaju boje zida na ponašanje bolesnika u jednoj ludnici. Ofarbaju zidove u žuto i svi bolesnici navale da jedu malter. Ofarbaju u crveno - oni još žešće. Kad su ofarbali u zeleno, bolesnici posedaju na pod, ćute i ne mrdaju. Pita doktor jednog od njih:
• A zašto sad ne jedete?
• Čekamo da uzri ...

Ulazi Vučić u kafanu i konobar ga pita:
• Sto za jednog?
A Vučić odgovori:
• Ma to su pogrešno preneli, ja to nikada nisam rekao!

Pošle dve buve u šoping.
• Hoćemo li peške? – pita jedna buva.
• Ma, jok, idemo pudlicom – odgovori druga.