Kao uragan

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno: • Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata? Haso slegne ramenima: • Kak'a? Mujo otpije: • K'o uragan, jarane, k'o uragan! Haso će: • Šta, u krevetu? Mujo uzdahne: • Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!

Učiteljica prvacima daje sledeći zadatak: • Ko može da se seti imena stvari koje se završavaju sa "tor", a koje nešto jedu. Mali Đokica kaže: • Aligator. • Bravo Đokice, to je teška reč. Milanče kaže: • Predator. • Još jedna velika reč. Odlično Milane. Perica kaže: • Vibrator! Učiteljica samo što nije pala sa stolice. Kad se malo sabrala, ozbiljnim glasom kaže: • I to je velika reč, ali mislim da je ne možemo uzeti u obzir, jer on ništa ne jede. • Pa ja ne znam, znam samo da moja mama ima jedan, i kaže da jede baterije kao da su džabe.

Ugledavši izgrebano lice i modricu na oku, Pera upita prijatelja: • Šta ti je to, odakle ti te modrice? • Ma ćuti, ne pitaj, borio sam se za čast jedne dame! • Stvarno, i ... šta se desilo? • Pa, ... uspela je da je sačuva!

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

U bolnici, pored bolesničke postelje: • Izvinite, koliko ste visoki? • Tačno metar i sedamdeset i pet, doktore - jedva izgovori pacijent. • Hvala, ... i ... samo, da znate, ... ja nisam doktor, već stolar!

Priča jedna kaluđerica kako im je bilo za vreme rata: • Jao dođu Nemci, pa siluju sve nas osim sestre Marije. Dođu Francuzi, pa siluju sve nas osim sestre Marije. Dođe ruska vojska, pa siluje sve nas osim sestre Marije. Vrate se francuski vojnici, pa siluju sve nas osim sestre Marije ... Slušalac je prekine i upita: • A zašto nisu silovali i sestru Mariju? • Ma ona ne voli te stvari.

Jedna baka na blagajni supermarketa na redu je da plati. Iza nje u redu stoji jedna mlađa žena sa nestašnim sinom. Sin stalno gura majčina kolica koja već nekoliko puta udaraju baku po nogama. Baka se okrene prema malom i zamoli ga da prestane da je udara. Pošto je mali nastavio, baka se okreće njegovoj majci i kaže: • Zar ne možete reći vašem sinu da me ne udara? Mlada gospođa, bez uzbuđenja - hladno odgovara: • Ne! Moja metoda vaspitanja mu dozvoljava slobodu da radi šta god želi, sve dok do njegove svesti ne dođe da to što radi drugima nije ispravno. Naučno je dokazano da je ta metoda daleko efikasnija! U redu iza žene sa detetom stoji jedan čovek od nekih 30-ak godina, koji sve to pažljivo sluša, a u ruci drži teglu sa marmeladom. Kad je majka završila svoje objašnjenje vaspitanja, on otvori teglu i mirno istrese marmeladu mladoj dami na glavu. Sva besna, van sebe, žena se okrene mladiću, a on mirno reče: • Znate, gospođo, ja sam vaspitan slobodno, baš na isti način kao i vaš sin, i - evo, vidite rezultat! Starica se veselo okrene blagajnici i kaže: • Molim vas, stavite ovu teglu marmelade na moj račun!

Rešio Lala da kupi sebi košulju, pa uđe u prodavnicu: • Dobar dan, `teo bi` da kupim jednu košulju ... • Koju boju želite? - pita trgovac. • Je l' imate boje jorgovana? Prodavac mu iznese pet-šest košulja, sve u nijansama boje jorgovana: • Koja vam se dopada? • Ta znate, ne paše mi nijedna od tih boja. U izlogu stoji jedna koja mi se baš sviđa. Odu oni do izloga i Lala prstom pokaza na belu košulju: • Evo, baš ova! • Zaboga, to nije boja jorgovana, to je bela košulja! • Ta, ima i belog jorgovana - reče Lala.

Išla dva dupeta ulicom. Jedno dupe prdne, a drugo mu kaže: • Uze mi reč iz usta.

Sretnu se dve prijateljice, pa će jedna: • Šta to čujem, pozirala si jednom slikaru? • Da, slika se zove: Eva i zmija! • Aaa, ... ko je pozirao za Evu?

Penzioner došao kod svojih kućnih prijatelja, takođe starih penzionera. Dok muž razgovara sa gostom, žena kuva kafu u kuhinji. Domaćin, već poprilično senilan, prepričava utiske sa odmora: • ... i tako smo nas dvoje bili deset dana na moru u Baru. • U kojem hotelu ste odseli? • Čekaj samo malo, da se setim ... Izvini, kako se zove onaj cvet, kraljica cveća sa trnjem i crvenim laticama? • Ruža! Ali ne postoji taj hotel u Baru ... • Ma znam - reče domaćin, i okrenu se ka kuhinji - Ružooo, kako se zove onaj naš hotel u Baru?