VICOTEKA

Mujo i Haso se zarakijali u kafani i nakon nekog vremena počne priča o ženama, pa će Mujo setno:
• Eee, bolan, jarane moj, znaš ti kak'a je bila moja Fata?
Haso slegne ramenima:
• Kak'a?
Mujo otpije:
• K'o uragan, jarane, k'o uragan!
Haso će:
• Šta, u krevetu?
Mujo uzdahne:
• Jok, bolan, nego kad je došla, bila je topla i nežna, a kad smo se rastajali, odnela je i kuću i auto!

Petočlana kineska porodica selila se u Ameriku. Njihova imena su Hu, Bu, Chu, Su i Fu, ali da bi dobili vize, morali su svoja imena da prilagode američkim. Tako su im na kraju imena dodata slova "ck" i postali su Huck, Buck, Chuck.
Su i Fu su ostali u Kini ...

Na recepciji hotela mladi par želi da iznajmi sobu. Šef hotela ih pita:
• Jeste li venčani?
Mlada dama pocrvene i prošaputa:
• Jesmo, ... oboje.

Kako policajac objašnjava sinu negativne brojeve?
• To ti je, sine, kad imaš 10 ljudi u kupeu, 15 izađe i treba da se vrati još 5 da bi kupe bio prazan.

Uđem u banku i kažem:
• Ovo je pljačka.
Bankar me pogleda ispod oka i kaže:
• Jeste, vadi pare.

Prve bračne noći skida se Crnogorac, a mlada će:
• Auuu junače, pa maaaali ti je!
• Ma bjež' ženetino, čini ti se što je soba velika!

Pita učiteljica đake, čime im se roditelji bave i kako žive. Prva se javlja Mara:
• Moj tata je saobraćajac, mama ne radi nigde, ali imamo veliku kuću i dva automobila.
Potom se javi Jova:
• Moja mama radi na autoputu, prodaje svoje telo. Kaže da se srami, ali mi stvarno lepo živimo.
Diže ruku Perica i dodaje:
• Moj tata je kamiondžija, i da nije Marinog tate i Jovine mame, i mi bi lepo živeli ...

Teškom mukom planinar se popne do vrha Kopaonika. Kuca na vrata neke male planinske kućice. Čuje se dečji glas:
• Da?
• Da li ti je tata tu?
• Nije, izašao je kad je došla mama.
• Znači, mama ti je tu?
• Nije, izašla je kad sam ja došao.
• Pa zar vi nikada niste zajedno? - pita zbunjeno planinar.
• Jesmo, ali u kući. Ovo nam je poljski WC.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa.
• Molim?
• Povodom oglasa!
• Ponovite, ko je to?
• ZOVEM POVODOM OGLASA!
• Oglasa?
• DA!
• Kakvog oglasa?
• Pa, prodajete slušni aparat ...
• Kakav aparat?
• SLUŠNI!
• A to, ... pa, prodala sam ga.

Kada žena kaže: Molim? - to ne znači da nije dobro čula, već ti daje šansu da se pokaješ za to što si rekao!