VICOTEKA

Hoće plavuša da kupi naočare. Uđe u butik i upita:
• Imate li naočare?
• Za sunce? - pita prodavac.
• Ne, za mene! - odgovori plavuša.

Doktor pita Muju:
• Koliko čašica rakije konzumirate nedeljno?
Mujo će:
• Bolan doktore, ja sam alkoholičar, nisam računovođa!

Prolazio šleper pun viagre kroz šumu i ispadne jedan paket. Meda pokupi paket, pojede sve i digne mu se. Krene meda kroz šumu, jebe sve redom i dođe do lije. Završi sa njom i lija mu kaže:
• Dobar si, medo, nego ti kurac mnogo dlakav!
• Uuu, čoveče, nisam skinuo zeca!

Ne prekidaj me dok te zaboravljam! Posle moram sve iz početka ...

Trči Milojko ulicom sa makazama u ruci i sretne ga Radojko, pa ga pita šta se dešava, a on mu odgovara:
• Žurim u bolnicu. Tašti mi život visi o koncu!

Razgovaraju Bosanac i Slovenac:
• Naše žene, kad dobiju jabuku, naprave kolač od jabuke, a vaše, Mujo?
• Naše kad dobiju šljivu, rade sve što treba, jarane.

Oženio se Crnogorac. Prve bračne noći legne sa mladom i kaže joj:
• Deder, ufati ga lijevom rukom!
Uhvati mlada onu stvar, ali slaba vajda ... ne diže se.
• Deder, ufati ga desnom rukom!
Mlada promeni ruku, ali jok, ... i dalje ništa ...
• Deder, ufati ga sa obje ruke!
Mlada ga posluša. Ništa se ne pomera. Crnogorac poče da kuka:
• Kuku mene, do boga miloga, kuku mene, jadan sam ti ja, đe oženi ženu ubogu u obje ruke ...

Pita učiteljica đaka Zemunca:
• Koliko je pet minus tri?
Zemunac ćuti, nema pojma.
• Dobro – smireno će učiteljica – imaš pet jabuka, i neko ti uzme tri, koliko ti jabuka ostane?
• Šta da mi uzme?!

Telefon je izumeo Aleksandar Graham Bell 1875. godine. Kad ga je sklopio video je da ima dva propuštena poziva. Zvao ga je Chuck Norris.

Odvede dečko Piroćanac svoju devojku na izlet u drugi grad, pa kaže:
• Mogu li nešto iskreno da te pitam?
Ona će mazno:
• Daaa ...
• Oćeš da daš za gorivo?

Dugo je Lule radio kao vozač svog direktora. Svakog petka on je njega vozio kod švalerke. Jednog petka dok ga je vozio ljubavnici, Lule nije mogao da se uzdrži pa je pitao direktora:
• Direktore, ... je l' mogu nešto da Vas pitam, al' da se ne naljutite?
• Pitaj, naravno - nasmeši se direktor.
• Vi imate prelepu ženu, svi Vam zavide kada Vas vide zajedno, ali svejedno imate švalerku. Zašto?
Direktor ga pogleda začudjeno, ali mu ne odgovori. Lule pomisli:
• Gotovo! Sad ću popiti otkaz! Ne gine mi šut karta!
Sutradan je došao na posao. Nigde niko ne govori o otkazu. Bilo, je vreme ručku i Lule ode u menzu. Dok, su svi dobili grašak za ručak sa nečim što je ličilo na meso, Lule dobi Bečku šniclu sa gomilom pomfrita na tanjiru uz namigivanje kuvara i poruku:
• To te direktor časti.
Dani su prolazili a Lule je za svaki obrok dobijao Bečku šniclu i gomilu pomfrita. Petak, ... auto, ... u njemu direktor i njegov lični vozač Lule, ... Pita ga direktor:
• Aleksa, ... je l' mogu nešto da te pitam al' da se ne naljutiš?
• Naravno direktore, ... kako bih ja mogao da se ljutim na Vas? - nasmeši se on.
• Kako ti se sviđaju obroci koje dobijaš svakog dana?
• Iskreno direktore, muka mi je od Bečke šnicle i krompira, ... ne mogu očima da ih vidim.
• Eto, vidiš - reče mu ovaj - ti tek dve nedelje jedeš jedno te isto i dosadilo ti je, a ja sa svojom ženom živim već 20 godina ...