VICOTEKA

Ide Perica sa mamom i tatom na more. Ćale razmišlja, biću sa Pericom 10 dana u sobi, daj da opeglam ženu pa sam miran. Upada Perica u sobu:
• Joooj tata šta to radiš?!
• Znaš Perice da mama ne zna dobro da pliva, hoću sad da je naduvam da ne potone na moru.
• Tata ništa ne brini, poštar je jutros dva puta duvao i još jezikom proverio da ne pušta.

Ciganka sa detetom u naručju, u Beogradu na raskrsnici, prilazi vozačima koji čekaju semafor i traži pare:
• Daj sto dinara za dete.
Vozač joj da pare i zatvori prozor na autu. Ciganka ponovo lupa na prozor:
• Pa šta sad 'oćeš, dao sam ti pare?
• Pa evo ti dete.

Kad god upoznam dobru ribu, ili je ona udata, ili sam ja oženjen.

Mladić pita plavušu:
• Jesi li pre mene s nekim hodala?
Plavuša će na to:
• Nisam, svi su imali auto!

Umre carinik i ode kod svetog Petra. Upita njega Petar:
• Oćeš li u pakao ili u raj?
Odgovara carinik:
• Ja bih negde između, ako može na granici.

Kada sam bio mali, pišao sam po pesku, a sada sam odrastao, pa serem po Fejsu!

Zašto Italijani ne prave roštilj?
• Zato što im špageti propadaju između žica.

Pričaju dva Crnogorca u penziji:
• Đetiću, jesi l' ti, možda, radioaktivan?
• Junačino, ja ti radio nikad nijesam, no aktivan sam od četeres' prve!

Oženio se Crnogorac, pa počeo da zapostavlja svoje bračne dužnosti. Žena se požali prijateljici i zatraži savet. Ova je posavetuje:
• Kupi crni donji veš i probaj da ga zavedeš. Žena je posluša i kupi crni donji veš.
Uveče, kad je muž legao u krevet i počeo da čita novine, žena počne da se mazi pokušavajući da mu skrene pažnju na sebe. Posle izvesnog vremena, Crnogorac odloži novine, pa kaže:
• Ako je umro striko Savo, odma’ mi reci, nemoj mi tu okolišavat!

Milorad kaže Živoradu:
• Ja i Stojadinka smo kao Romeo i Julija, volimo se mlogo, ali naši nemaju razumevanja za našu vezu pa moramo da se krijemo!
Živorad upita:
• Prijatelju, pa ko može da vam zabrani vezu u 21-om veku, niste vi deca?
• Njen muž i moja žena!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...