VICOTEKA

Svekrva prigovara snahi:
• Tvoje vršnjakinje dođu sa posla, pa još mogu da rade u polju i u kući, a ti samo sediš.
Snaha će na to:
• Vaše vršnjakinje su odavno u grobu, pa vam ja ne prigovaram.

Ako imaš mladu ženu i staro vino, kuća ti je uvek puna gostiju.

Kaže Sosa Lali:
• Ajde da ti zadam jednu zagonetku, pa ako pogodiš, vodićemo ljubav, a ako ne pogodiš, nećemo.
• Ajde - kaže Lala.
• Šta je to: crno je, ima četiri noge i rep, lovi miševe i vrapce, mjauče i pije mleko? - pita Sosa.
• To je, Soso, krokodil - kaže Lala.
• Ta ti, Lalo, uvek pogodiš.

Objašnjava stariji spermatozoid mlađem:
• Sine, kada kreneš u akciju, lutaj malo, pa ćeš naići na crnu rupu koja se zove materica. Uđi u nju i ti si završio svoj zadatak.
Posluša mlađi starijeg i kad ugleda nešto crno - upita:
• Jesi li ti materica?
• Ne, ja sam karijes!

Moli se Perica Bogu pre spavanja:
• Dragi Bože, molim te da je Berlin glavni grad Finske!
Ču to njegova mama, pa će njemu:
• Perice, crni sine, kakva ti je to molitva?
Na to će Perica:
• Ćuti kevo, danas je bio kontrolni iz geografije!

Sede dve prijateljice kod veterinara, pa pita jedna drugu:
• Šta nije u redu sa tvojim psom?
• Napaljen ker, samo njuši i liže. Čak je pokušao i na mene da skoči! Moram da ga kastriram. Šta je sa tvojim psom?
• Ma nevaljalac, zaskočio me sa leđa.
• I ti svoga vodiš na kastriranje?
• Ma ne, samo sam ga dovela da mu odseku kandže.

Deca u Crnoj Gori krenula u školu, a ne znaju kojim jezikom govore.
Naučiće kada dođu u Beograd na fakultet.

Pošalje muž ženi čestitku za pedeseti rođendan:
• Sa dvadeset si bila cvet, sa trideset čokolada, sa četrdeset šampanjac, a sada si baka!
Na to mu žena odgovara:
• Cvet nisi ubrao ti, čokoladu si delio sa najboljim drugom, šampanjac su pili svi, a sa babom spavaš ti!

• Tata, izlazim sa prijateljima.
• Ne ideš ti nigde dok ne skineš tu mini suknju!
• Ma daaaaj! Šta onda da obučem?
• Bilo šta drugo, Miloše!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Otvaram paštetu, ... neko zvoni na vrata, ... jebote, pa nije valjda Vučić doš`o na otvaranje?!