VICOTEKA

Zašto nisu kremirali Đinđića?
• Zato što bi ga Čeda ušmrkao.

Šeta bakica grobljem i sretne grobara:
• Oprostite, možete li mi reći gde je parcela 64?
• Koji si moj izlazila kad ne znaš da se vratiš – odgovori joj grobar.

Baka na samrti saopštava unuku:
• Želim da ti ostavim moju farmu, što uključuje njive, kuću, traktor, drugu opremu i 2.398.750$
Unuk, sav ozaren što je odjednom postao bogataš kaže:
• O, bako, koliko si ti dobra prema meni, a ja nisam ni znao da ti imaš farmu ... gde se nalazi?
Uz poslednji uzdah baka prošapta:
• Na Fejsbuku ...

Išao neki tip u Trst, pa planira da kupi kojekakve poklone za familiju, pa ga pita sestra šta će njoj da kupi?
• Tebi ću da kupim zlata, ma ima da te okitim od glave do pete.
Pita ga majka šta će njoj doneti?
• Da ti kupim parfem da mi mirišeš kao ruža.
A pitala ga i baba koju nije podnosio:
• A šta će da kupiš za svoju staru baku?
• E tebi ću da donesem najvećeg đoku kog nađem u Trstu!
A baba će njemu:
• Dobro, dobro, sinko hvala ti. Samo kad dođeš na granicu nabij ga sebi u guzicu, da ti ga ne ocarine!

• Perice, koji mesec ima 28 dana? - pita učiteljica.
• Svaki učiteljice, a neki imaju čak i više.

Sedi Mujo za stolom i pita:
• Fato, šta je to: Šest nogu, dve vise, dve glave isto misle?
• Da nije zagonetka!?
• Jest Fato, zagonetka, reci odgovor.
• Odgovor.
• Joj glupe žene, odgovor na pitanje?
• Koje pitanje?
• Šest nogu, dve vise, dve glave isto misle?
• A to ... Mujo na magarcu.

Šta radi Čak Noris na Novom Beogradu?
• Beži iz Zemuna!

Šef je ismejao moj pokušaj puštanja brkova. Rekao je:
• Usta ti izgledaju kao međunožje moje žene kada zaboravi da se obrija ...
Pogledao sam u ogledalo i rekao mu:
• Šefe, potpuno ste u pravu!

Mujo u autobusu daje svoju kartu kontroloru, on gleda, gleda, ... pa mu kaže:
• Gospodine, ovo je dečija karta!
A Mujo će:
• Eto vidite koliko sam dugo čekao autobus!

Čudi se mladi Crnogorac:
• Nikako ne mogu da shvatim kako su naši đedovi mogli da žive bez svetla, televizora, interneta, kola i deterdženta?
Odgovora mu stariji:
• Pa i nijesu mogli. Vidiš li, avetinjo, da su svi pomrli?

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.