VICOTEKA

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Umre zagriženi kompjuteraš i ode u pakao. Posle nekoliko dana zove đavo Boga i pita ga:
• Dođavola, šta ste mi ono poslali umesto čoveka? Razbio mi je sve kotlove, podavio sve đavolčiće i evo već treći dan trči po hodnicima i viče: "Gde se prelazi na sledeći nivo?"

Navalio Mujo na Fatu u krevetu i kad su završili, zapali Mujo cigaru, lijepo se namjesti i ponosno upita Fatu:
• Onda, Fato, kakav sam ja u krevetu?
Fata promrmlja poluglasno:
• Ko vulkan, moj Mujo ...
Mujo se zadovoljno nasmija:
• Ih, ko vulkan, šta kažeš ba, tako sam dobar?
Fata se okrenu prema njemu:
• Jok, bolan Mujo, nego se aktiviraš svakih pet godina!

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Na recepciji hotela mladi par želi da iznajmi sobu. Šef hotela ih pita:
• Jeste li venčani?
Mlada dama pocrvene i prošaputa:
• Jesmo, ... oboje.

Pita Ciga svoju ženu:
• Je li Zorka, sa čega bre ti pereš onu tvoju stvar?
• Pa, Miko bre, perem je sa sapun, sa deterdžent, sa čega nađem ...
• Eee, Zorka, od sad da je pereš sa Grand kafu, da ima i miris i ukus!

Šta se desi kad popiješ vijagru i apaurin zajedno?
• Jebe ti se, a mrsko ti.

Ide pile ulicom i puši cigaru. Naiđe petao i veli:
• Mali, ugasi tu cigaru inače ću te tužiti ocu.
A pile će:
• Zeznuo si se, matori, ja sam iz inkubatora.

Mladi bračni par, oženjeni tek desetak dana, ono ... ševe se još ko blesavi ... Dolazi Radojica sa posla i pita:
• Eee, oćemo da ručamo, pa da se karamo ili da se karamo pa da ručamo?
Stanija:
• Kako oćeš, pa da ručamo.

Za doručak, Piroćanac kaže svojoj deci:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Hoćemo dinar!
Za ručak ista situacija:
• Deco, ko hoće da jede, nek' jede, a ko neće - dajem mu dinar!
Deca:
• Daj dinar!
Uveče tatko vika:
• Deco, ko hoće da večera, mora da plati dva dinara!

Kupiću ti digitron da više ne računaš na mene!