VICOTEKA

Kaže Lala Sosi:
• Čujem da je naš novi komšija pravi Kazanova. Priča se da samo još jednu ženu u zgradi nije kresnuo.
A Sosa će:
• To je sigurno ona glupača sa drugog sprata!

• Gospođo pogrešili ste - kaže veterinar ženi koja ga je zamolila za pregled - Ja lečim životinje, a Vi treba da idete kod lekara.
• Pogrešila? Kad se ujutro probudim raščupana sam kao kokoška, na putu do posla visim u tramvaju kao majmun na grani, u firmi radim kao mazga, muž mi uveče kaže dođi maco, a ujutru viče diži se kravo. Jeste li sigurni da sam pogrešila doktora?!

Pita tata Pericu:
• Zašto nisi u školi?
• Nastavnica mi rekla da sam izgubljen slučaj. A zašto ti nisi na poslu?
• Iz istog razloga kao i ti, samo meni je to rekao direktor.

Zašto je plavuša stavila kompjuter na pod?
• Da joj ne padne sistem.

Hteo bih da umrem mirno u snu, kao moj deda, a ne vrišteći i u panici, kao putnici u autobusu koji je on vozio.

Počela mobilizacija i dođe red na Lalu. Kažu mu:
• Lalo, ti moraš u prve borbene redove!
A Lala će:
• Ta, nemojte mene, ja ću se odmah pomiriti!

Ulazi Perica u apoteku i već sa vrata vikne:
• Imate li kondome?
• Ne viči, mali! Stani u red i pričekaj! – prekori ga apotekarka, a kad je došao na red, pouči ga - Mali, kao prvo: nije lepo to glasno govoriti; kao drugo: to nije za malu decu, i kao treće: koji ti broj treba?
Istim poučnim tonom Perica joj odgovori:
• Kao prvo: nas su u školi učili da govorimo jasno i glasno; kao drugo: ne treba mi to za decu nego protiv dece, i kao treće: sestri trebaju svi brojevi, jer ide na matursko!

• Fato, šta radite ti i Haso u našem krevetu?
• Haso ti je egzorcist, istjeruje vraga iz mene!
• A kako je znao da te spopao?
• Mala me stalno svrbila.
• Onda sam i ja najebao!
• Zašto?
• Stalno me svrbe jaja!
• Pa počeši se!
• Ne pada mi na pamet!
• Zašto?
• Vidi kako me Haso gleda!

Zašto Cezar nosi sandale?
• Pa, Juli je ...

Roditelji imali dva sina: pesimistu i optimistu. Da bi uravnotežili njihove emocije, pesimisti za Novu godinu poklone najnoviji model kompjutera, a optimisti konjsku balegu. Razgovaraju deca kasnije:
• Kupili su mi kompjuter, ali on će za godinu-dve sasvim zastareti, ne znam šta će mi tada ...
• Izgleda da sam ja dobio ono što sam oduvek želeo, konjića. Sada je mračno, pronaći ću ga ujutru, čim svane!

Krenuo Marko Kraljević kod vile Raviojle, koja je živela na 11. spratu. Parkira on Šarca tačno ispod njenog prozora i kaže mu:
• Čekaj ti tu, a ako neko pozvoni gore kod vile, ja ću iskočiti kroz prozor direktno u sedlo.
Pola sata kasnije zvoni neko kod vile Raviojle, ona otvori, kad ono Šarac:
• Kaži Marku da je napolju počela kiša – čekaću ga u ulazu!