VICOTEKA

Uhvatio je oko struka, pribio je uza zid i tiho joj šapnuo:
• Imaš li 20 evra do prvog?

Vozila se žena taksijem, ali nije imala dovoljno novca da plati vožnju:
• Majstore, mogu li da ti platim ovim? - podiže žena suknju i pokaza onu stvar taksisti.
Gleda taksista, gleda, pa odgovara:
• Uh, pa nije valjda da nemaš ništa sitnije?

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Baba se napali da smrša za dedu i krene na aerobik. Posle više meseci treniranja baba demonstrira dedi šta je postigla. Pokuša gola da uradi špagu. Naravno pošto joj je između nogu kilometraža zabrinjavajuća, stvori se vakuum i baba se zalepi za parket. Deda pokuša da je odlepi, ali jok, nema šanse. Pozove deda parket servis, valjda će oni nešto da urade. Došli majstori, pokušavali satima nešto da urade i ništa. Odjednom majstor poče da gura babu, ne gore ili dole već u stranu. Deda i ostali majstori se čude šta koji moj ovaj radi, a ovaj onako očajnički reče:
• Ma guram je do kupatila pa neka se keramičari cimanju sa njom!

Izabrala bih ja princa da konj nije onako blenuo umene.

Pita nastavnica đake:
• Ima li nekoga kome ovo nije jasno?
Perica kaže:
• Meni nastavnice.
Nastavnica mu kaže:
• Pa trebao si da slušaš.
Perica joj odbrusi:
• Marš u pizdu materinu!
Nastavnica se iznenadi:
• Šta si to rekao?
Perica će lukavo:
• Pa trebala si da slušaš.

Žena zove telefonom bivšu ženu svoga muža:
• Čuj ... je l' ovaj moj hrkao dok je živeo sa tobom?
• Jeste.
• Pa šta si ti tada radila?
• U početku sam ga budila ...
• A posle?
• Posle sam mu spakovala kofere i poslala ga tebi ...

Došla inspekcija u fabriku pileće paštete da provere kvalitet sastojaka. Pita inspektor:
• I, ovo je samo piletina u pašteti?
• Pa, jeste, otprilike, sve piletina.
• Kako otprilike? Ima li još nekog drugog mesa?
• Ma malo dodamo.
• Ma šta dodate?
• Ma ima malo konjetine.
• Šta znači malo konjetine, koji procenat?
• Ma 50%
• Kako 50%?
• Pa, jedno pile, jedan konj ...
• Auffff, pa ne morate onda ni stavljati piletinu!
• Pa i ne stavljamo ...

Razgovaraju dva pomfrita:
• Hajde da vodimo ljubav! - predloži jedan.
Na to će drugi pomfrit tužno:
• Ne mogu, imam kečap.

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

• Recite mi, da li gajite emocije?
• Ma jok, samo svinje, ... i nešto malo tovnih pilića.