VICOTEKA

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

Ulazi Mujo u pekaru:
• Ima li bureka?
• Nema.
• A, ima li piroški?
• Nema.
• Ima li barem, jogurta?
• Nema.
• A šta ima?
• Pa eto, ... radi se.

Udala žena svoje tri ćerke istog dana. Na rastanku kaže ona njima:
• Pišite mi kako vam je u braku, a umesto reči 'seks' napišite 'kolači', da vaš otac ne sazna o čemu pišete.
Posle nekog vremena piše najstarija ćerka:
• Dragi mama i tata, meni je u braku lepo, ali kolača slabo, jednom nedeljno.
Sledećeg dana piše druga ćerka:
• Dragi roditelji, ja živim k'o u bajci, imam sve što poželim, ali kolača samo jednom mesečno.
Na kraju stiže pismo i od najmlađe ćerke:
• Dragi mama i tata, moj muž i ja nemamo skoro ništa i jedva imamo da preživimo. Ali zato kolača ima svakog dana. Ako nema kolača, moj muž liže tepsiju, a ja oklagiju.

Pita drugarica plavušu:
• Kako je bilo u bioskopu?
Plavuša odgovara:
• Joj ćuti, bilo je grozno! Morala sam tri puta da menjam mesto.
• Zar te neko dirao?
• Da, ali tek na četvrtom mestu.

Pita komšija popa na groblju:
• Kako je, popo?
Ovaj trlja ruke i kaže:
• Umirucka narod, umirucka!
Kad eto ti – umre popadija. Pita ga opet komšija:
• Kako je, popo?
A ovaj će:
• Jao, ne pitaj, pomre čitav svet!

Da bi žena nabacila perje, prvo mora nekoga da očerupa!

Koliko zuba treba da ima dobra tašta?
• Samo dva! Jedan da je stalno boli, a drugi da zetu otvara pivo!

Kada ste u govnima do grla, važno je da vam kolena ne klecaju.

Neki ljudi imaju usta kao vrata od Yuga. Dok ih ne lupiš, neće da se zatvore.

Došla Smrt sa maskom, kosom, i ide od vrata do vrata. Dođe na jedna vrata, zvoni, kad ono, vrata otvara Čak Noris.
Gleda Smrt Čak Norisa, gleda on Smrt, kad odjednom, Smrt digne ruke i vikne:
• MASKENBAL!!!

Došao čovek sa privremenog rada iz Nemačke kući u svoje selo, pa mu žena skuvala pasulj. Posle pojedenih nekoliko tanjira on prdnu i zasmrde celu kuću. Žena ga prekori:
• Kako možeš tako, kum ti je na vratima, a ti usmrdiš kuću!
• Ne brini ništa - reče on i izvadi sprej sa mirisom borove šume, pa poprska sobu.
Dođe kum:
• Kume, osećaš li nešto?
• Jok.
• Ma 'ajde, napregni nos ... moraš bar nešto da osetiš.
• Aha! Osećam, ... sad osećam ... kao da se neko usrao u borovoj šumi.