VICOTEKA

Meni niko ništa u životu nije pomogao. Sve što imam svojim rukama sam ukrao!

I ovu noć ću prespavati u tuđem krevetu, ... ne zato što sam neki jebač, nego sam podstanar.

Žali se čovek prijatelju:
• Ukrali su mi sve kreditne kartice!
• I ... jesi li prijavio policiji?
• Nisam i neću!
• Zašto?
• Pa ovaj što mi ih je ukrao manje troši nego moja žena.

Utrči Haso u kafić:
• Mujo! Neko ti je ukrao auto!
• Jesi li video ko je to bio?
• Ne, ali zapisao sam registraciju.

Srela se Fata u gradu s prijateljicom, a ova će odmah:
• Fato, bona, znaš li da se priča da te Mujo vara?
Fata slegne ramenima:
• Znam, bona, znam i s kim, al ne znam, boga mi, s čim!

Pita Perica tatu:
• Tata, tata, a koliko košta venčanje?
• Ne znam, sine, ja svoje još uvek otplaćujem!

Umro peder i stigao kod svetog Petra. Otvorio Pera tefter, gleda, lista, pa će:
• Znaš šta sinko! Ti osim ovog poroka i nemaš nekih drugih grehova. Ajd' jedno mesec dana u pakao, pa ćemo posle da te prebacimo u raj.
Posle mesec dana krenuo sveti Petar u šetnju, pa navratio malo i u pakao. Kad tamo katastrofa. Vatre ugašene, u kazanima voda ne krčka, a đavolčići besposleni sede okolo.
• Šta je ovo deco? Što su vatre pogašene?
• More čika Pero, od kako si poslao onog pedera, niko ne sme da se sagne da naloži vatru!

Zove Crnogorac TV Shop, javi mu se operaterka i kaže:
• Dobar dan, izvolite?
A Crnogorac će:
• Ništa, ništa, samo razgledam ...

Bio jednom jedan vrabac i obzirom da je dolazila zima, odlučio je da leti na jug. Pošto je bio mali i spor, a tamo gore u visinama hladno, zaledio se i pao na zemlju. Da bi stvar bila gora, naišla je krava i pokakila se na njega. Međutim, njemu je tu bilo toplo i on se brzo oporavio. Bilo mu je toliko lepo i toplo da se čak i raspevao. Cvrkutanje je čula mačka, koja je došla, raskopala balegu, pronašla vrapca i pojela ga.
Naravoučenije: Nije ti neprijatelj svako ko se pokaki na tebe, a nije ti prijatelj ni svako ko te iz govana vadi. Ako ti je lepo i udobno, začepi usta i ćuti!

Lutaju Marko i Mario pustinjom, već na izmaku snaga, gladni i žedni, ugledaše usred pustinje džamiju. Kaže Marko:
• Hajde da potražimo nešto za jelo i piće, ne mogu više, umrećemo?
Mario odgovara:
• Može, ali predstavićemo se kao Muslimani.
Marko se brecnu:
• Neću ja vala, pa kad bi umro od gladi i od žeđi.
Mario će ravnodušno:
• Ti kako hočeš, a ja sam od sada Muhamed.
Ulaze oni u džamiju, a tamo sedi neki čovek ...
• Zdravo, ja sam Muhamed, a ovo je moj prijatelj Marko. Zanima nas možemo li dobiti hrane i pića, iscrpljeni smo?
Tada ih pogleda taj čovek i zovnu nekog svog ahbaba što je sedeo u dnu džamije i reče mu:
• Donesi Marku da jede i pije šta želi, a ti Muhamede, brate, znaš da je Ramazan ...

Zašto piješ Sinalko?
• Jer je iste boje kao moji zubi!