VICOTEKA

Zašto se u Crnoj Gori desio zemljotres?
• Crnogorac uzeo lopatu u ruke, a zemlja se nasmejala.

Posle sedam dana moljakanja, mali Piroćanac dobio pare da kupi jednu bombonu. Stavilo dete bombonu u usta i ne vadi je deset dana. Jedanaestog dana otac i majka se dogovore:
• Neka skine celofanče da se zaraduje dete!

Dobio mali Perica za domaći da nacrta nešto na temu narodne pesme. Svi crtali Marka Kraljevića i slične stvari, kad dođe učiteljica do Perice, a on nacrtao tipa koji sedi na lišću ispod drveta i drka.
• Iju, Perice, šta je to, sram te bilo?! Koja je to narodna pesma?
• Jesen dođe, ja se ne oženih.

Utrkuju se dva magarca sokakom i na pola puta jedan se razdere:
• Ko zadnji magarac!

Perica:
• Kada porastem, biću policajac i poći ću stopama svoga oca!
Jovica:
• Nisam znao da ti je tata policajac?
• Pa i nije, on je lopov!

Mokre Mujo i Haso. Mujo to radi normalno, pravolinijski, a Haso kao iz tuša:
• Kako to pišaš, bolan? - upita Mujo.
• Ma, znaš da je Fata gadljiva, pa ga vazda nabije na viljušku - odgovori Haso.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Ide čovek pustinjom i moli se Bogu:
• Molim te, Bože, daj mi nešto da pojedem. Nisam jeo danima!
Na sledećoj peščanoj dini naiđe na brdo majoneza i pojede ga. Sledećeg dana opet ogladni i pomoli se Bogu da mu stvori hranu. Ubrzo naiđe na dva brda majoneza i pojede. Trećeg dana ide pustinjom i naiđe na diva kako cedi bubuljice.

Po povratku iz banje, žena je radosno radosno pričala mužu kako se provela i počela da ga ljubi:
• Oh, mili, kako sam te se zaželela - šaputala mu je.
• Pa, kako si putovala? - pita on nežno.
• Odlično. A kako si se ti snalazio bez mene? Kako posao?
• Ide ... ide ... Nego, da čujem, jesi li mi bila verna?
• Oh, kakvo pitanje ... pa kao i ti meni.
• Dobro, dobro - progunđa on - Hajdemo kući. Ovo ti je poslednji put da si išla sama u banju.

Prozvao nastavnik Pericu i pita ga:
• Reci mi jednu poslovicu, Perice.
• Bez alata nema zanata.
• Bravo Perice, reci nam još jednu poslovicu.
• Pametnom je i jedna dosta!

Šetaju se dva policajca i vide da na jednom stubu za uličnu rasvetu piše: „Kuća na prodaju“. Prvi policajac počne da kuca, pa pita drugog:
• Zašto ne otvaraju?
A drugi odgovori:
• Kucaj još. Tu su, vidiš da im je upaljeno svetlo.