VICOTEKA

Došao Crnogorac u Zagreb i pita:
• Ko vam je ovo?
Hrvat odgovori:
• Ban Jelačić.
A Crnogorac će:
• Dobro, a koji ga ovo junak jaše?

Šta jedu ljudožderi za vreme posta?
• Ronioce!

Pita psihijatar pacijenta:
• Ko si ti?
• Ja sam Napoleon. Meni je sam Bog rekao da sam Napoleon!
Iz čekaonice se čuje:
• Laže! Ništa mu nisam rekao ...

Odbrojava sudija bokseru koji je u nockdown-u, a dovikuje baba iz publike:
• Neće ti taj ustati, znam ga ja iz autobusa!

Zašto Piroćanci vode ljubav više puta u toku noći?
• Da bi se pilula za kontracepciju višestruko isplatila.

Dolazi Haso na autobusku stanicu, kad ima šta da vidi, jaran Mujo ide od jednog do drugog autobusa i ljubi ih sve redom. Gleda Haso i ne veruje svojim očima, pa zaustavi Muju i pita ga:
• Bolan, Mujo, šta radiš to, što ljubiš autobuse?
Mujo se nasmeja i odgovori:
• Jarane, jedan od njih mi je udario taštu, al' ne znam koji ...

U bolničkoj trpezariji:
• Ovaj čaj je grozan - kaže jedan pacijent.
• To nije čaj, nego kafa - kaže drugi.
• Hajde, ko hoće još supe? - pita bolničarka.

Kod muškarca prvo primetim oči, ... dok mi gleda u sise!

Sretnu se dva lopova. Pita prvi:
• Gde ćeš?
• Idem da kupim bundu ženi.
• Ajd' kad već ideš, kupi i meni jednu.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom.
On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta.
Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila.
Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo.
Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.

Student piše roditeljima:
• Već dugo mi se ne javljate. Pošaljite mi 300 eura da znam da ste dobro!