Moj novi iPhone

• Je l' ti se sviđa moj novi iPhone? • Da. Koliko si ga platio? • Nisam ga kupio, dobio sam ga ... • Gde bre? • Pobedio sam u trci ... • Koliko vas je učestvovalo? • Pandur, vlasnik telefona i ja ...

Uhvatili Cigu u krađi i povuci-potegni mora na sud. Majka ga odvuče u stranu i da mu ključni savet šta da kaže sudiji: • Ako nisi, nisi. Ako jesi, nisi.

Hvali se ponosni otac: • Da čujete samo kako je moja dvogodišnja ćerka naučila mesece. Hajde zlato, jan..., jan...? • ...uar! • feb...? • ...ruar! • Odlično srce, ... bravo! Hajde, sad ti dalje sama! • art, ril, aj, un, ul, gust, mbar, bar, mbar, mbar!

Došao neki tip iz Beograda u Sarajevo i hoće da obiđe grad ali ne zna kuda prvo da krene. Zaustavi prvog prolaznika i pita ga: • Izvini, jesi li ti odavde? A prolaznik će na to: • Nisam, ja sam od Ibre, a Avdo ti ima ćerku.

Ide pile ulicom i puši cigaru. Naiđe petao i veli: • Mali, ugasi tu cigaru inače ću te tužiti ocu. A pile će: • Zeznuo si se, matori, ja sam iz inkubatora.

Bila ja u Makedoniji neki dan, kupovala sladoled i onaj me pita: • Koliko sakaš da ti ga natreskam? Ja pobegla, nisam ni kupila sladoled.

Klinci u školi dobili zadatak da naprave nešto na temu "Za svaki slučaj". Prva čita Marica: • Nas je u kući četvoro. Dok mama i tata rade ja i brat se nikad ne svađamo i jako smo dobri. Ipak, mama na polici drži batinu, za svaki slučaj. • Bravo, odličan sedi, 'ajde ti Lazo. • Moj brat je lovočuvar i svaki dan obilazi lovište. Kod nas nema opasnih životinja, ali uvek nosi pušku, za svaki slučaj. • Odlično, ko će dalje? Javlja se Perica: • Kao što znate, mi živimo u malom mestu. Imamo školu, poštu i crkvu. Naš sveštenik nije oženjen i neće se ženiti, ali ima kurac, za svaki slučaj.

Dokazano je da ženu zadovoljava dužina od 8,5cm ... Nije bitno da li je u pitanju Visa, American Express ili MasterCard.

Umrla Stanojka. Iznose je iz kuće u sanduku i slučajno lupe sandukom o štok vrata. Iz sanduka se začu jedno bolno: • Uhhh! Otvore sanduk, kad Stanojka živa. Posle još deset godina braka sa Živadinom, umre konačno Stanojka. Ponovo je iznose iz kuće u sanduku, kad trči Živadin i viče na sav glas: • Pazite na štok, jebem vas smotane.

• Dobar dan. Zovem povodom oglasa. • Molim? • Povodom oglasa! • Ponovite, ko je to? • ZOVEM POVODOM OGLASA! • Oglasa? • DA! • Kakvog oglasa? • Pa, prodajete slušni aparat ... • Kakav aparat? • SLUŠNI! • A to, ... pa, prodala sam ga.

Ovo ti je prvi put. Dok ležeš, mišići ti se stežu. Odguruješ ga za trenutak, tražeći opravdanje, ali on se ne da pokolebati, dok ti sigurnim korakom prilazi. Pita te da li se plašiš, a ti hrabro potvrđuješ glavom. On ima dosta iskustva, ali tebi je prvi put da se nečiji prst nađe na tom mestu. Kad je gurnuo prst jače, sva si se naježila, ali njegov siguran pogled te smiruje. Nežno te pogleda i kaže ti da se ne bojiš i da je to radio već mnogo puta. Negov hladan osmeh te na trenutak opusti i ti raširiš otvor, dajući mu više mesta za lakši ulazak. Nestrpljivo ga zamoliš da požuri, ali on iskusno odmerava pokrete, trudeći se da ti nanese sto manje bola. Dok pritiska sve jače i ide sve dublje, osećaš da ti tkivo popušta. Bol ti razdrma telo i osetiš krv, ali on nastavlja, idući sve dalje i dalje. Pogleda te zabrinuto i pita te da li boli. Oči su ti pune suza, ali ti odmahuješ glavom, pokazujući mu da nastavi. Počinje da iskusno gura napred i nazad, ali ti je celo telo previše stegnuto da bi išta osetila. Nakon nekoliko užasnih trenutaka, osećaš kako nesto kulja; kada ga napokon izvadi, ležeš opuštena, srećna što je sve gotovo. Gleda te i toplo se osmehuje. Kaže da si bila tvrdoglava, ali da je ipak to bilo lepo iskustvo. Sa osmehom zahvaljuješ svom zubaru. Ipak, to ti je bio prvi put da vadiš zub.