Ne moram da idem na glupo pecanje

Pita jedan pecaroš drugog: • Kako to, kolega, da ti uvek imaš ribe, a ja šta god da uradim ne mogu da upecam? • Otkriću ti tajnu. Ja svako jutro pre pecanja proverim na koju stranu mi je okrenuta ona stvar, pa prema tome zabacim i mamac, i do sada nisam pogrešio. • A šta radiš ako ti stoji uspravno? • E druže moj, onda ne moram da idem na glupo pecanje.

Došao Mujo kod Hase u posetu, a Hasi oba uha u zavojima: • Šta si to uradio, bolan? • Ma pusti, peglao košulju kad zazvoni telefon. Umesto za telefon, ja se uhvatim za peglu i opečem uho. • A šta ti se desilo sa drugim uhom? • Pa, ... hteo sam da nazovem hitnu.

Dođe čovek pred svetog Petra i umire od smeha: • Što se smeješ, čoveče? - upita ga sveti Petar. • Kako da se ne smejem, oni dole me još uvek operišu!

Dolazi čovek u crkvu i kaže: • Oče, grešio sam, ukrao sam od Piroćanca! A ovaj će mu: • Sine, to nije greh, to je Božije čudo!

Razgovaraju dva programera: • Juče sam u noćnom klubu upoznao prelepu plavušu. • Uh! • Predložio sam joj da odemo do mene na kafu i ona je pristala. • Uuh! • Čim smo ušli u stan zavapila je: "Skini me!" • Uuuuh! • Skin'o sam sve sa nje, na kraju i gaćice i stavio je onako potpuno golu na radni sto do PC-ja! • Aaa, imaš PC kod kuće? A koji procesor imaš?

Mali Perica došao kod babe: • Šta se desilo Perice? Tata i mama se opet svađaju? • Aha ... • Mama se vratila sa letovanja i donela nekakav triper, pa ga dobio tata, komšija preko puta i poštar ... I sad se svađaju, a ja ne znam zašto, ... ili je mama malo donela, ... ili im nije podelila jednako ...?

• Znaš li da su komšija Pera i komšinica Mica juče imali parnicu za razvod braka? - pita Mile Jovanku. • I, ... kako su se podelili? • Njoj deca, njemu dadilja.

Dotrčao mujo u kafanu i sa vrata viče: • Magistrirao Haso! • Gde, gde, gde - zapitaše svi redom. • Na magistrali, spizdio ga FAP!

Tri bračna para proslavljaju zajedno svoje godišnjice braka u jednom hotelu. Posle večere svaki par ode u svoju sobu. Ujutro, na doručku, nađoše se samo muškarci, i to jedan sa šljivom ispod oka, drugi s polomljenom rukom, a treći s polomljene obe noge. Pitaju prvog što mu se desilo, a on im kaže: • Ne pitajte! Ušli mi u sobu, krenuli da se kresnemo, završimo, i ja mahinalno, kao po navici u hotelu, iz džepa izvadim 100 eura i pružim ženi. Ona se toliko naljutila da je dohvatila pepeljaru i pravo u oko! Drugi će: • Ma slična stvar. Došli u sobu, obavili posao, ja mahinalno izvadim 100 eura, kad ona meni vraća 50. Zamahnem rukom da je udarim, a ona se sagne i ja zveknem pravo u zid! Treći krene sa svojom tragičnom pričom: • Ja sam još gore prošao. Dođemo mi u sobu, krenemo da se krešemo, kad u sred posla neto pokuca na vrata. Žena se uplaši i iz navike vikne - Jao, muž! - a ja budala pravo kroz prozor ...

Ide Milojko ulicom. U susret mu ide devojka: • Ah – pomisli on – kad bi ona moja Radojka imala takve noge. Posle nekoliko stotina metara, prolazi još jedna devojka: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takve grudi! Posle nekih stotinak metara još jedna: • Ah ... kad bi ona moja Radojka imala takvu guzu! Stiže Milojko do kuće ... na kapiji stoji Radojka: • Ah Radojka ... celim putem sam o tebi razmišljao.

Na vratima neba stoji jedan izuzetno ljut čovek i urla: • Pa, šta se događa? Šta ja ovde radim? Pogledajte me! ... Imam 35 godina, ne pušim, ne pijem, juče sam rano legao u krevet i sad sam tu pred vama! Sigurno je neka greška! Molim vas da proverite! • Još nam se nikada nije dogodila greška! – odgovori Sveti Petar – Ali proveriću. Kako se zovete? • Živorad Pavlović, zvani Žika Kurbla. • Koje vam je zanimanje? • Automehaničar. • Ah da, evo, našao sam vas. Živorad Pavlović, automehaničar. E, pa, ... gospodine Pavloviću, prema našim podacima vi ste umrli od starosti. • Od starosti? Nemoguće! Pa imam samo 35 godina! • Pa ne znam. – odgovori sveti Petar – Sabrali smo sve sate rada koje ste zaračunali mušterijama i to ispada 123 godine.