VICOTEKA

Razgovaraju dve komsinice, Milojka i Radojka. Pa će Radojka:
• Čuješ, Milojka, da mi kažeš kada ti je rođendan!
• A zašto? - upita ova.
• Pa gledam te svako veče kako radiš one stvari sa mužem, a nemaš zavesu da zakloniš prozor pa ću ja da ti kupim za rođendan.
• Dobro. A kada je tebi Radojka rođendan?
• A što pitaš?
• Pa da ti kupim naočare jer ne vidiš dobro, to nije moj muž nego tvoj - odgovori Milojka.

Razgovaraju dva pomfrita:
• Hajde da vodimo ljubav! - predloži jedan.
Na to će drugi pomfrit tužno:
• Ne mogu, imam kečap.

Došla televizijska ekipa iz Redakcije školskog programa u neko selo u unutrašnjosti da snimi prilog o tipičnom radnom danu našeg seljaka. Montiraju oni svu opremu i daju reč seljaku. Seljak poče da priča:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, drmnem jednu - dve rakijice i isteram ovce na ispašu. Dok one pasu, ja ubijem još jedno četiri - pet rakijica. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, uzmem ...
Reditelj viknu:
• Seci! Seci! Pa, jeste li vi normalni? Ovo je školska emisija, to će da gledaju deca. Lepo vi kažite kako čitate knjige, pričajte o kulturi. Idemo ponovo, da probamo.
Seljak kaže:
• Ustanem ti ja tako oko pola pet izjutra, pročitam knjigu - dve, pa onda isteram ovce na ispašu. Dok ovce pasu, ja ti se lepo sit načitam. Onda posle ispaše, kad ih vratim kući, pred ručak, onako na brzaka, prelistam dve - tri knjige. Uz ručak mnogo volim da čitam. Obično uzmem neku deblju knjigu da posle ručka mogu da se lepo uspavam. Kad ustanem, dođe komšija Pera i mi tu pročitamo još jedno tri - četiri knjige pre nego što siđemo u selo. Uveče se celo selo skuplja u biblioteci. Tu svi čitamo i komentarišemo šta je ko pročitao. Oko deset sati bibliotekarka Desa obično svita fajront, jer smo pročitali sve knjige. Tada se svi preselimo kod komšije Mike. On ima štampariju.

Zaustavlja pandur čoveka koji vozi mercedes:
• Dobar dan, gospodine, saobraćajnu i vozačku, molim.
Čovek mu da sve što je tražio, a pandur će:
• Izvinite, gospodine, je l’ Vaš auto benzinac ili dizelaš?
• Pa dizelaš, naravno. A zašto?
• Izlazi sa podignutim rukama! Kradeš, a ne znaš ni kakav si auto ukrao! Ovo je benzinac, vidiš da piše benz!

• Mujo, šta ti je rekla Fata kada si sinoć doš’o onako nakresan kući? - pita Haso zabrinuto.
• Ništa, samo je vrtela glavom.
• Čijom, svojom ili tvojom?

Učitelj:
• Ko odgovori na moje sledece pitanje, može da ide kući, zaključiću mu peticu za kraj školske godine!
Perica uze kredu i poteže snažno prema tabli. Učitelj besno:
• Ko je bacio kredu?
Perica:
• Ja. Eeeee idem kući. Ćao i ne zaboravi da mi zaključiš peticu!

Razgovaraju hirurg, arhitekta i političar o tome koji je najstariji zanat na svetu. Hirurg kaže:
• Bog je od Adamovog rebra napravio Evu. Eto, bio je prvi hirurg i to vrlo dobar.
Prekda ga arhitekta:
• Čekaj, Bog je Evu napravio tek šestog dana. Seti se samog početka, prvo je bio haos, pa je nastao red. Ko bi mogao da napravi red osim arhitekte?
Na to će političar:
• Dobro, ljudi, a šta mislite, ko je napravio haos?

Od čega se ljudi najviše goje?
• Od greote, ... greota da se baci.

Živeli Mujo i Haso u Nemačkoj i svakog dana išli da prose. Haso dnevno donosi kući punu torbu novčanica od 10 evra, vozi Mercedes i živi u lepoj vili. Međutim, Mujo jedva sakupi 2 do 3 evra na dan. Muji jednog dana nešto pukne, pa će Hasi:
• Prosim bolan isto k’o ti, isto tako predano, al’ kako to da ti dnevno donosiš kući punu torbu desetica?!
• Pogledaj svoj natpis, šta na njemu piše? – uzvrati Haso.
Mujo pročita:
• Bez posla sam, moram da izdržavam ženu i 6-oro dece!
• Nije ni čudno da dobijaš tek 2 - 3 evra, kaže mu Haso.
• A šta piše na tvom natpisu?
Haso čita:
• Nedostaje mi samo još 10 evra da se vratim u Bosnu!

Pita učiteljica Pericu:
• Šta znaš o starim rimljanima?
• Znam da su svi pomrli.

Zaposlila se plavuša kao čistačica u nekom velikom tržnom centru. Šef joj na odlasku kaže:
• Nemojte zaboraviti da očistite i pod u liftu!
• A, je l' na svakom spratu?